Васкршња посланица Србске Акције

18. априла 2020. / Коментар, Некатегоризовано

Дошао нам је најрадоснији од свих празника, где славимо дан када је смрт побеђена, када су врата адска разорена!

Васкрсење је највећи догађај људске историје, па самим тим и најзначајнији догађај за наш србски народ. За наш Покрет је посебно битан јер ми нашу идеологију темељимо на светосављу - као православном хришћанству србског стила и искуства. И свесни смо чињенице да нема србског државотворног препорода без духовног препорода и образовања истинске србске политичке елите, снажне духом и верне завету Богу, отаџбини и роду.

Баш у духу тог завета, радујемо се дану који нас изводи из овоземаљских пролазности и уводи у Царство Божије, уколико светлост Христову препознамо као истину, и кренемо за њом кроз трновиту стазу подвига и борбе. А то трње посебно је упечатљиво овога Васкрса када безбожне силе користе као повод ситуацију актуелне пандемије (ситуацију великим делом вештачки створену и тенденциозно коришћену), не би ли починили велико безакоње са циљем економског осиромашења многих држава и као последицу - њиховог задуживања код евроатлантских лихварских установа,  затим са циљем лакшег довођења  миграната у Европу, циљем покушаја навикавања народа на тоталну контролу и циљем забране Светог причешћа, Свете литургије као и забране слављења Васкрсења Христовог - тог празника над празницима. Велики се ударци задају, широм света и широм православне васељене. Већ смо писали и о томе како је брањење власти народу да иде на богослужења, противуставно и противзаконито (поводом чега су и предузети конкретни потези), чак и са становишта позитивног права, а поготово са становишта Божијег закона и светлих народних традиција. Али, овај режим је огрезао у безбожништву и безакоњу.

Разни утицајни безбожници и огавни медији, воде харангу. Многи у Цркви су (не)очекивано поклекли, многи показали или потврдили да су сервилни безбожним властима. Многи номинални верници показују своје лицемерје и маловерје кроз подршку антихришћанским мерама против Свете тајне Причешћа и против народног учешћа у Светој литургији. Али, добро је нека се мало разлучи жито од кукоља. Нека се покаже ко је ко. Секуларни безбожнички концепт либералне државе, иако је привидно толерантан према вери, морао је кад тад доћи у овако отворени сукоб са православном Црквом, њеном мистиком и њеним духовним (аутентичним) поимањем стварности. Јер нити системска идолатрија науке може искрено да толерише православље, нити пак православље може да толерише агресивно безбожништво. Актуелни безбожни властодршци у Србији, ослањајући се на тзв. стручњаке (заправо, махом полторне без кредибилитета) посебно су се истакли у настојању да се практично забрани народу Васкрс. Ту су властодршци у потпуном савезу са опозиционим антисрбским медијима, који су у америчком власништву. Јер и антисрбска власт и антисрбска опозиција (све са медијима), имају наравно исте газде и исту мондијалистичку идеологију. 

Како поменусмо, неки клирици, међу којима је и наш патријарх Иринеј, показују и овога пута своју велику сервилност према антихришћанским властима и срамно поступају. Демагогија о практичном изједначавању молитве код куће са учешћем у Светој литургији, заиста није вредна посебног коментара. Срећом, не поступају сви епископи по овом питању као патријарх, и многи свештеници, монаси и пуно верног народа, пружају велики отпор безбожничкој стихији. Стога, имамо ситуацију да се у већини србских православних храмова, уз мања или већа довијања свештенства и одолевања местимичном и периодичном полицијском притиску и малтретирању, ипак служи уз учешће народа током овог ванредног стања. И слава Богу, доста народа се причешћује Светим Христовим тајнама. И све то уз посебну драж због услова модерног прогона, при чему се чак и у условима полицијског часа (који је очито уведен тенденциозно баш из антилитургијских и антиваскршњих побуда) одржавају литургије уз учешће народа, то јест неких од нас који успевају да дођу упркос полицијском часу. Верујемо да ће тај број бити и већи сутра на васкршњој служби, и позивамо верни народ да дође! Већ сада, упркос срамотном поступању нашег патријарха, може се рећи да у овом глобалном притиску и психози, Србска Црква ипак има боље држање ако не од свих, онда од већине других помесних (и аутокефалних и аутономних) Цркви. Са Белорусијом и Грузијом где се сва богослужења одвијају по устаљеном поретку, не можемо извршити адекватно поређење, јер тамо (Богу хвала) нема притиска државних власти нити забране кретања (полицијског часа). И на богослужењима код нас, бар у многим храмовима, уз учешће народа, нема ни маски нити већине тзв. заштитних мера (или их чак уопште нема), те правослсвни храмови представљају данас у Србији и својеврсну оазу у којој нема психозе и паничног страха од вируса, односно паничног страха од смрти. 

Без икакве сумње, овом глобалном психозом диригују закулисни центри моћи у свету, са циљем спровођења својих злодела, како смо то већ истакли и у овој посланици, као и у више наших чланака на ту тему. У истом ритму играју и власти неких држава које нису (потпуно или чак уопште) под контролом таквих центара, али примењују истоврсне мере, не би ли натерали народ којим владају на прихватање тоталне контроле. Једна од штеточинских и злочиначких агенди која се код нас спроводи под завесом ванредног стања и полицијског часа, јесте и увоз миграната. Обелодањен је дефинитивно и морбидни споразум које су власти Србије потписале са Аустријом, а у вези довођења миграната. За таква злодела, као и бројна друга, актуелни антисрбски властодршци мораће да одговарају! Ми ћемо се против таквих злодела и њихових последица борити колико можемо, али због свега тога, као и због свих невоља и болести које стоје на терету данашњег србства, пометеног и збуњеног, ми нимало не очајавамо, напротив, иако је по законима математике, логике, биологије и физике, наш народ осуђен на пропаст. Ми упркос томе верујемо и препород нашег рода, јер верујемо у Христа! Дакле, не очајавамо ни због масовних злочина - абортуса (чију забрану тражимо), ни због текуће издаје Косова и Метохоје, срамног антицрквеног закона у Црној Гори, сиромаштва, капиталистичке пљачке, свеопштег неморала и промискуитета, беле куге итд. Јер на све ове сурове околности и текобе, ми гледамо кроз призму јеванђелских блаженстава и Васкрсења Христовог! Знамо да страдање носи победу, ако не овоземаљску (привремену) победу нашег народа, онда свакако духовну и небеску победу оних који се боре на правој страни! Оних који се труде да буду следбеници завета и пријемници светлости Васкрслога Христа!

Стога, радујмо се, јер је смрт побеђена! Својом радошћу сведочимо радост Васкрсења свим људима и свим народима. Заједничаримо у васкршњем празновању са свим православним хришћанима, и са свим верним из нашег рода, широм Србадије - из Црне Горе, са Косова и Метохије, из србске Босне и Херцеговине и свих других србских земаља као и из расејања. Нарочито заједничаримо са онима, како међу Србима тако и међу осталим православним народома (Русима, Грцима, Румунима...) који се упркос ризику, тешкоћама и прогону, труде да Васкрс прославе како приличи. Ту се посебно осећа драж хришћанског празновања, јер оно греје наша срца и душе а одгони мрак сила које утиру пут Антихристу. Дакле, радујемо се, јер је радост Васкрсења нама и дарована да би се од нас излила на целокупну творевину Божију, на коју данас призивамо свеосвећујућу силу Васкрсења, радосно кличући:

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!