Франковачки кукољ у србском житу

20. октобра 2011. / Коментар

Пре неколико дана Сремску Митровицу је посетио Франо Чирко, председник омладине Хрватске чисте странке права, коју су својевремено оснвали покатоличени Србин Анте Старчевић и од бечког двора инстурисани Јеврејин Јосип Франк.

У највећи србски град у Срему, овај вођа нове франковачке омладине дошао је на позив „Демократског савеза Хрвата у Војводини“, то јест њеног главног младог усташе у Срему, Марија Врсеље, а све са циљем обележавања 150 година од рођења бана Јелачића, те зближавања са усташама из савремене НДХ. Да ствар буде потпуна, усташама су се на фешти на којој се, како се наводи на званичној интернет страници ХЧСП-а, слушао Томпсон, Шкоро и други „домољуби“, придружили и представници омладине војвођанских Мађара, са којима су сремске усташе успоставиле „квалитетну сарадњу“.

Да не буде забуне, ово није први догађај ове врсте у србском Срему. Већ неколико пута сремске усташе ишле су на поклон својој „браћи“ из ХЧСП-а у Загреб, а феште на којима се слушају усташке песме честа су појава како у сремскомитровачком Дому омладине (који је напрасно претворен у „Хрватски дом“), тако и у просторијама „Жупног уреда“ при римокатоличком храму Светог Димитрија. Све се то одвија уз благослов локалних власти, хрватских тајних служби и католичког клира који је стао на чело савременог похрваћења Срема.

И тако, док се србски националисти хапсе и притварају, док Срби на Косову и Метохији полако издишу у агонији коју властодршци не желе да чују, србски Срем, земља благочестивих деспота и светитеља Бранковића, земља Светог Стефана Штиљановића, Светог Рафаила Шишатовачког, постаје исти онај усташки „Сријем“ у којем је Виктор Томић током 1942. године поклао на хиљаде Срба, укључујући и великог сликара Саву Шумановића.

Поставља се сасвим логично питање: Како се борити против франковачког и хортијевског кукоља у србском сремском житу? Индивидуалне акције у овом малом србском граду нису могуће, с обзиром на чињеницу да су ови зликовци заштићени, како од стране политичких, тако и од стране полицијских (јавних и тајних) служби. Једини начин да се овој немани коначно отргне глава, јесте широка акција организоване србске омладине. Срем је био, јесте и биће србски. Само је питање времена када ће србска омладина то и ставити до знања повампиреним усташама, добро смештеним у локалној самоуправи, образовном, кутурном и информативном систему наше Отаџбине.