Гаврило Принцип - јунак или марионета туђина?

30. априла 2018. / Коментар

Дана 28.4. навршио се век од смрти Гаврила Принципа, припадника Младе Босне и главног учесника тзв. Сарајевског атентата. У мученичким околностима на одслужењу казне, Принцип је умро од туберкулозе, а његов знаменити чин постао је предмет разних историјско-политичких спорења и сучељавања.

Наш став о Принципу и његовим друговима је следећи. Поштујемо његово родољубље и јунаштво, али увиђамо и штетан карактер његове непромишњености, и његовог неискуства. Опет, битна је чињеница и то да је врло постојан бес свих србомрзаца на саму помисао о постојању такве национал-револуционарне организације каква је Принципова Млада Босна, која већ и самим називом руши из темеља све комунистичке, мондијалистичке, ватиканске и муслиманске фалсификате идентитета србске Босне и Херцеговине. Иако су младобосанци, као и готово сви србски родољуби оног времена, били задојени заблудом југословенства, треба рећи да они немају никакве везе са комунистичким концептом авнојевског југословенства, јер младобосанци су пре свега Срби и превасходно стоје на становишту јединства србских (па тек онда јужнословенских) земаља. За њих је Херцег-Босна србска земља, за чију слободу су полагали своје животе.

Такође, србским душманима смета чињеница да су упркос систематском аустроугарском деградирању србског народа (јер уместо просветних установа, аустроугарске власти су у Босни отварале јавне куће), младобосанци били културна елита чак и за своје време, а нарочито касније када су они преживели међу њима, у зрелим годинама дали врхунске плодове у својим делатностима. Тиме су посведочили расну снагу србске нације, која упркос штетним утицајима и тешкоћама уме изнедрити квалитет који је потребан за препород и ослобођење.

Упркос свему наведеном, неретки су покушаји да се са „десне“ стране оповргне и обезвреди Млада Босна и њено херојско дело. У таквим случајевима, алудира се на масонски утицај на Младу Босну, као и на идеолошке и духовне назоре њених припадника.

Уистину, тачно је да су Принцип и младобосанци као изразито млади људи још увек били у процесу идеолошког и духовног сазревања, да нису довољно били прожети духом православне побожности и политичке писмености, те су често имали погрешне формулације својих идеја и назора. Тачно је и то да сам атентат у Сарајеву, иако је несумњиво родољубиви и храбар чин, ипак представља и последицу закулисних утицаја који су имали за циљ да убрзају почетак рата који ће збрисати европске царевине и створити нови поредак. Стога, сам чин атентата није био ни у интересу србског народа, поготово узевши у обзир да је тадашња Србија тек изашла из Балканских ратова.

Али, упркос свему томе, оно што је од посебне важности за данашње србске нараштаје, јесте узор који представља храброст Принципа и другова приликом Сарајевског атентата. Јер они су зарад идеала народне слободе изабрали пут страдања и земаљске смрти, а данас у времену кукавичлука, млакости и бескрајних компромиса, овакав узор је права звезда водиља и звоно које буди из летаргије нашег актуелног народног беспућа. Уосталом чин младобосанаца, иако је убрзао догађаје и приближио почетак рата, никако није и узрок самом рату како то неаргументовано тврде антисрбски историчари.

Дакле, наш став о Принципу јесте  позитиван, и то због његовог ватреног родољубља и узорног јунаштва, али и поред тога трезвено увиђамо чињеницу да је он заједно са својим друговима, нажалост био искоришћен од стране закулисних антихришћанских масонских кругова који желе зло србском народу, Европи, хришћанству и читавом човечанству.