Харадинај и Вучићева политичка некрофилија

13. септембра 2017. / Коментар

Изрод Александар Вучић и његов бандитски режим одавно су заслужили звање издајника, што због систематске пљачке народа и политике привредног суноврата, што због издаје Косова и Метохије или срамног постављења Ане Брнабић за председника владе. Напредењачки режим такође омогућава и подстиче најезду миграната, привилегује исте на штету Срба и спроводи низ других штеточинских радњи по налогу ЕУ, ММФ и осталих глобалистичких аждаја.

Охрабрен чињеницом да је данашњим Србима углавном „сломљена кичма“, Вучић својим потезима изнова наставља да показује да његова издаја практично нема никакву задршку, већ је ултимативна и апсолутна, уз изражен фанатични приступ, нарочито по питању наметања изопачености и антипородичних наопаких вредности. Али ако је неко мислио да је постављење Ане Брнабић на место премијера врхунац Вучићевог понижавања Србије, онда није рачунао на управо склопљену коалицију у такозваној „влади Косова“, између терориста које предводи крвави зликовац Рамуш Харадинај и посланика Вучићеве (анти-)Србске листе. Као што смо и предвидели још пре тзв. Косовских избора, Вучићева (анти-)Србска листа подржаће владавину овог виновника масовних и сурових злочина над Србима и његовог терористичког клана, што само потврђује да је антисрбски режим Александра Вучића спреман да омогући остварење злочиначког пројекта тзв. „независног Косова“.

Status quo ante као тренутно једино могуће решење за Косово

Такозваним Бриселским споразумом, Вучићева власт обавезала се Шиптарима и Бриселу на укидање система власти држве Србије на тлу њене јужне покрајине. Дакле, обавезала се да угаси србски просветни систем, валуту, судство, ватрогасну службу, цивилну заштиту, изборни систем и остале чиниоце власти које није угасила чак ни антисрбска власт Демократске странке. Даље, обавезао се Вучић да лажној држави Косово омогући добијање позивног броја и других обележја суверене државе. А шта је добијено заузврат? Сви споразуми Београда и „Приштине“ заснивају се на томе да Београд шиптарским крволоцима учини велике уступке, а са друге стране, да се Србији обећа нешто, попут тзв. Заједнице србских општина, чиме се у ствари регулише статус Срба као мањинског народа у страној држави. Међутим, ни такве мрвице уступка, Шиптари у пракси не омогућавају, него реализацију договореног одлажу до даљњег, условљавајући то новим и даљим уступцима србске стране. Ето какав је концепт срамних и издајничких „дијалога Београда и Приштине“.

Али и поред свих уступака и самопонижавања, насиље над Србима не јењава, застрашивање повратника се наставља, отимачина србске имовине добија највеће могуће размере. Народ србски се не осећа безбедно, јер шиптарске „полицијске“ јединице несметано језде широм северног Косова, што раније наравно није био случај. А све и када би Срби добили сва могућа лична, социјална и културна права (а никада их под шиптарском влашћу неће добити), опет је неприхватљива издаја и одрицање од дела територије. Просто, нико и никада у историји држава и политике, није прихватао такве ствари. Потписивање тзв. Бриселског споразума и учешће на нелегалним шиптарским изборима, то је кршење Устава Републике Србије и гажење остатака србске државности у јужној србског покрајини. А подршка Тачију и Харадинају, то је већ дубока метастаза самопорицања, политичка некрофилија и скрнављења србских жртава и србских светиња. Упркос свему томе, изрод Вучић настоји да и овај свој издајнички и државорушилачки чин прикаже као патриотско дело, а посредством својих ботовско-квазипатриотских пиона, који подршком Харадинајевој „власти“ постају саучесници у Вучићевом морбидном чину политичке некрофилије, која се чак ни на нивоу покушаја не може правдати излизаним фразама о томе како је реч о „вештој дипломатији, тактици и политичкој мудрости зарад опстанка Срба на својим огњиштима“.

Наиме, у сваком погледу, стање Срба на Косову и Метохији било је много боље пре издајничког тзв. Бриселског споразума. Као што је било још боље (заправо мање лоше) пре потписивања тзв. Споразума о стабилизацији и придруживању и омогућавања да уместо УН, отворено непријатељска ЕУ буде надлежна за кључна питања у јужној србској покрајини. Уопште, доказано је да сваким новим чином издаје и самогашења србске државности на Косову и

Метохији, стање за Србе је све горе и горе. Такав след ствари је и сасвим логичан јер свако показивање сопствене слабости само додатно подстиче и охрабрује душмане. Стога, једино могуће привремено решење за Косово и Метохију, јесте да Београд одбаци све антисрбске споразуме са „Приштином“ и ЕУ, те да у мери у којој је то могуће, обнови елементе своје власти којих се Вучић одрекао. У таквом стању, треба максимално и на свим пољима помагати народ (нарочито у енклавама), одржавати status quo на терену и стрпљиво чекати повољну историјску прилику да се Косово и Метохија ослободе. То је једино исправно трајно решење за Косово, и стога свако ко попут Вучића жури да се сада, у постојећим неповољним геополитичким околностима, дође до трајног решења, свесно и отворено ради на србску штету.

О Декларацији и очувању идентитета

Једна од Вучићевих маски којима се приказује као патриота, јесте и прича о најављеној декларацији о очувању србског народа итд. Међутим, причати о декларацији о очувању културе србског народа, а истовремено залуђивати народ „ријалити“-таблоидским садржајима, подржавати Мила Ђукановића који је највећи регионални борац против србског идентитета, затим заговарати издају Косова и фанатично промовисати и штитити изопаченост и поткопавање породичних вредности, то је исто као причати о реновирању фасаде на кући и мењању столарије, а истовремено поткопавати темеље куће и рушити њене зидове. Приче о ћирилици, идентитету и култури, Вучићу служе како би скренуо пажњу са свог уништавања и пљачкања Србије, коју покушава да „обоји“ много перфидније и агилније од његове „обојене“ опозиције. Сви они заједно служе истим закулисним газдама, по чијим налозима настоје да Србију претворе у санитарни коридор, бастион изопачености и некултуре. Али верујемо да ће здрава и национална Србија победити. За то се и боримо и дан србске националне револуције чекамо!