Истина о „Друштвеном центру“

01. јануара 2012. / Коментар

На пропагандном филму, којим је заправо било најављено запоседање новосадске касарне „Др Рудолф Арчибалд Рајс“ и стварање тзв. „Друштвеног центра“, као узор се истиче пример узурпиране касарне у Словенији. А све постаје још занимљивије када се открије да је део запоседнуте касарне у Љубљани претворен у анархистичку књижару! Обзиром да је филм снимњен још током лета 2011, тешко је поверовати да полиција и надлежне службе нису имале информације о припремама за узурпацију новосадске касарне. Поразна чињеница је и то да поводом читавог случаја јавни тужилац ни до дан данас није реаговао.

Када је својевремено у такозваној „Црној кући“, као стецишту србофобних групица из Новог Сада, промовисан памфлет анархо-комунистичке организације „Антифашистичка акција Новог Сада“ (АФАНС), под насловом „Критика клерикализације Србије“, а на чијим корицама се налази слика са прецртаним православним крстом, постало је јасно да је у Србији практично дозвољено распиривање верске мржње, и то према србском народу. А да је још увек актуелни републички и покрајински режим чврсто опредељен за толерисање и помагање сваког вида србофобије, нарочито ако потпора исте долази из иностранства, показује и чињеница да је објављивање наведеног памфлета потпомогнуто и од стране војвођанског секретаријата за омладину и спорт.

Наиме, када је у Србској Атини пре скоро пет година отворена поменута „Црна кућа“ (пројекат „ЦК13“), уз помоћ средстава антисрбске организације Schüler Helfen Leben (познате по давању подршке хрватском геноциду над Србима деведесетих година), као и уз политичку подршку немачке амбасаде у Београду, постало је јасно да западни режими који су огрезли у злочину према србском народу, као и мржњи према слободољубивим народима широм света, не мирују у својим настојањима да инструментализују омладину у Србији и искористе је за своје подмукле циљеве. То покушавају да учине уз помоћ анархо-комунистичких група које им се стављају на располагање, уз задатак да у своје редове привуку омладину и затрују је мржњом према сопственом народу и прогресивном наслеђу предака. С обзиром да се ради о групицама које се у све већој мери налазе под покровитељством овдашњег антисрбског режима и које су обилато помагане из иностранства, звуче сасвим лицемерно вапаји истих о наводном недостатку јавног простора, што је био главни изговор за нечувени скандал у виду недавне узурпације новосадске касарне „Др Рудолф Арчибалд Рајс“. Притом су узурпатори за овај бесрамни и криминални чин имали не само подршку свих домаћих антисрбских медија, већ и прећутну подршку градских и покрајинских власти. Очигледно да је реч о симболичком чину изругивања над пригашеном Војском Србије, коју је актуелни режим срозао до крајњих граница, те препушта анархо-комунистима посао гажења остатака угледа у народу ове некада државочуварне институције и претварања војних објеката у анархистичке тровачнице за србску омладину.

С обзиром да је реч о групицама које се при подухватима као што је узурпација касарне маскирају другачијом формом, са циљем да сакрију своју идеолошку природу и представе се као гласноговорници омладине у Србији којој „недостаје јавни простор“, указаћемо на чињенице које раскринкавају анархо-комунистичку булументу и приказују је у правом светлу, упућујући притом на интернет странице на којима се могу видети докази наших тврдњи.

Наиме, иницијатор наведене узурпације јесте организација „Центар за нове медије КУДА“, која је пак део кровне анархо-комунистичке организације АФАНС. Управо активисти ових организација, Зоран Пантелић и Бранка Ћурчић, стоје иза поменутог пројекта „ЦК13“. Пантелићу су својевремено из Немачке дате паре за оснивање ЦК13, и он је испред организације „КУДА“ потписао купопродајни уговор чији је предмет новосадски стамбени објекат, који је потом претворен у анархистичку „Црну кућу“. А поменута Бранка Ћурчић истакла се лажним сведочењем на суду против групе младих националиста, као и писањем у зборнику „Критика клерикализације Србије“, где је објавила најгоре бесмислице о СПЦ.

На самом сајту ЦК13 постављена је реклама и кратки приказ ове публикације АФАНС-а, где се не само отворено најављује оснивање тзв. „Друштвеног центра“ већ се открива и његов политички циљ, као и финансијска потпора која се очекује од стране државних органа и организација из иностранства. У том духу, новосадски „антифашисти“ поручују: Публикација “Критика клерикализације Србије” је објављена у оквиру ширег пројекта оснивања Омладинског друштвеног центра у Новом Саду, који ће се залагати за борбу против ретроградних појава национализма, фашизма, расизма и ксенофобије. Пројекат оснивања Омладинског друштвеног центра у Новом Саду су подржали Schueler Helfen Leben, Немачка и Покрајински секретаријат за омладину и спорт АП Војводине.

На пропагандном филму, којим је заправо било најављено запоседање новосадске касарне и стварање „Друштвеног центра“, као узор се истиче пример узурпиране касарне у Словенији. А све постаје још занимљивије када се открије да је део запоседнуте касарне у Љубљани претворен у анархистичку књижару (погледати тринаести и четрнаести минут филма), што јасно наговештава шта се крије иза лажних вапаја о наводном недостатку културног простора. Иначе, на основу филма се јасно види да је заузумање касарне у Новом Саду планирано много раније, а на сајту „Друштвеног центра“ се чак отворено признаје да узурпација има подршку градских власти. Обзиром да су и филм и АФАНС-ова публикација објављени раније, тешко је поверовати да полиција и надлежне службе нису имале информације о плану анархо-комуниста. Поразна чињеница је и то да поводом читавог случаја јавни тужилац ни до дан данас није реаговао.

Оно што полиција и војска сасвима сигурно знају је да се „Алтернативна културна организација“ (АКО), иначе још једна колективна чланица АФАНС-а, раније већ бавила пропагандом против Војске Србије. Један од њихових пројеката носио је назив „НЕ војсци“. Још једна позната чињеница јесу и тесне везе и сарадња АФАНС-а са Фондом за отворено друштво Џорџа Сороша, Женама у црном и сличним организацијама из Београда.

У погледу веза између режима и узурпатора касарне, треба рећи и то да се пројекат „ЦК13“ рекламира у Информатору који је финансиран од стране градских власти Новог Сада, али и од стране републичког министарства (погледати прву и трећу страницу Информатора), што практично значи да вољом државних власти сви порески обвезници у Србији финансијски помажу распиривање мржње према србском народу и његовом духовном наслеђу!

Наше разобличавање новосадских узурпатора указује на нечувни скандал, у коме држава практично води борбу против саме себе, а војска се понижавајући не супротставља узурпацији и крађи сопствене имовине. За то време, овдашњи медији све то или прећуткују или здушно подржавају, гурајући под тепих саме чињенице о узурпацији, као и о правој духовној и политичкој природи узурпатора. Жалосно стање одбрамбених механизама Републике Србије, као и сразмере разбојништва узурпатора посебно се огледају у чињеници да је Министарство одбране заправо одбило њихов захтев за запоседањем касарне, о шта су се узурпатори некажњено оглушили. Шта више, њихов филм сведочи да су упад планирали и пре слања молбе!

Такође, у филму се отворено признаје како је „демилитаризација друштва“ један од циљева заузимања касарне, а говори се и о каснијој легализацији ове узурпације!

Очигледно, питање и судбина узурпиране касарне треба да се наметне као тема пред предстојеће изборе, после којих би зграда без новчане надокнаде била уступљена на коришћење поменутим антисрбским организацијама које окупљају анархо-комунисте, хомосексуалце и наркомане. То значи да би практично сви Новосађани морали да сносе трошкове делатности групица друштвеног и моралног отпада! Јер ако су наркомани и анархо-комунисти за свој „ЦК13“ морали да чекају на новац и подршку из Немачке, сада ће им град и република то све сами дати!

Треба рећи и то да, ако се планови узурпатора испуне, у свему томе би постојао и велики простор за манипулацију, као и зараду и корупцију. Јер, поставља се питање ко ће одређивати шта може а шта не може да се приказује или спроводи у „Друштвеном центру“, и ко може а ко не може у њему да има своје просторије? Зар је нормално да заједничко добро буде само оно што као такво по благослову градских, покрајинских и републичких власти назначе наркомани, педери и анархисти? Наравно да није, и наравно да се овде ради о антисрбском политичком подухвату, иза кога стоји пре свега Лига социјалдемократа Војводине а затим и њихови коалициони партнери из ДС. Циљ тог подухвата је да се војни објекат додели АФАНС-у, и разним другим антисрбским НВО, које имају задатак да заводе и трују србску омладину.

Упркос томе, националистичка омладина се сигурно неће помирити са разбојништвом које удружено спроводе узурпатори и режим који их финансира и подржава, већ ће у све већој мери свим изродима јасно стављати до знања да је наша отаџбина већ преморена од свакојаких злодела која се чине над њом, и да ће им коначно стати на пут!