Изборни брлог и национална револуција

18. марта 2012. / Коментар

И ове годишњице трагичног мартовског погрома на Косову и Метохији, србски националисти са додатном чежњом призивају дан када ће новопробуђена и усправљена србска држава ослободити своју свету косовско-метохијску земљу од шиптарских узурпатора и НАТО окупатора. Препрека таквом прегнућу свакако је и издајнички режим у Београду, који по задатку својих ментора и у духу евроунијатске хистерије, настоји да се перфидно и постепено сагласи са окупацијом србског Косова и Метохије, дајући легитимитет шиптарским узурпаторским псеудоинституцијама.

Тежину ситуације ни мало не олакшавају актуелне политичке околности  и тенденције. У том духу, ни недавно расписивање парламентарних, покрајинских и локалних избора у Србији, засигурно не улива ни мало наде у препород србског народа и наше напаћене отаџбине. Оно само најављује кулминацију текуће борбе између антисрбских партија – ДС и СНС – за улогу главне марионете Брисела и Вашингтона, коју ће власти у Београду несумњиво имати и после мајских избора, без обзира ко у Влади буде суделовао од актуелних реалних претендената. Јер и сама Влада, представља само шраф у Систему, који није исто што и политички режим, већ обухвата знатно шири појам у виду механизма који прожима готово све данашње институције и који се налази у основи актуелног поретка, а чији су духовни стубови: материјализам, користољубље, себичност, кукавичлук и хедонизам. На нивоу Србије, битне полуге оваквог поретка су: тајкуни, страни амбасадори, криминалци и медији, тако да свака будућа Влада како би опстала, мора да буде у сагласју са наведеним чиниоцима Система.

У постојећим тоталитарним условима, не постоји могућност да се политички центри власти мирним путем отргну контроли Система, а формула за изборно-политички успех, уз нужну финансијску залеђину, крије се и у балансу између популистичке демагогије и идеолошког реформисања по мери западних центара моћи и медија под њиховом контролом. Стога, решење није у ослонцу на декларативно националне странке, које су већ истрошене, уморне и вишеструко компромитоване, и које робујући либерал-демократским догмама не показују намеру да искоче из запреге Система.

Решење није ни у „паметној и тактичној“ комбинацији стварања нове „патриотске“ партије уз помоћ финансијског прилива сумњивог порекла и инстант привлачења старопартијашке плеве коју ветар носи час на једну, час на другу страну. То није пут борбе за ослобођење нације, већ пут лаганог али сигурног утапања  у колотечину Система, по принципу „скуване жабе“. На тај начин, може доћи евентуално до економског препорода шачице нових политичких кадрова, али не и до препорода народа. Јер народу не требају комбинације, народу је нужна револуција! Пре свега револуционарна промена начина размишљања и понашања, која једина може створити армију политичких војника као чврсту базу за будући политички и економски препород. Духовно дисциплинована армија, којој вера православна и завети предака не стоје само на уснама, и која не страхује од последица свог политичког активизма, ма какве оне биле. Као тиха вода која брег рони, таква армија ће изнедрена из малобројних незагађених извора здраве народне стихије, сијати духом непоткупљивости и спремности на жртву. Наоружана таквим врлинама, она ће ступити у бој и разорити кулу антисрбске окупације, националног понижења  и социјалне неправде.

Из тог разлога, уместо јалових партијашких  и паразитско-шићарџијских обмана, којима нас политикантско-предизборно море неуморно запљускује, Србска Акција истиче истински израз светосавског и косовског завета у данашњем времену, у виду стварања и јачања национал-револуционарног духа међу Србима, а пре свега међу србском омладином, као једини дугорочни и ваљани рецепт за истински препород.