Још једном о „зеленим" протестима, о ставу Патријарха и будућности и циљу „еколошког бунта"

03. децембра 2021. / Коментар

У вези актуелних „зелених" протеста, посебна прашина се подигла због позива неких од организатора протеста Његовој светости Патријарху србском г. Порфирију да подржи протесте и искористи свој утицај на власт не би ли се спречило усвајање законских измена Закона о експропројацији и Закона о референдуму.

Патријарх међутим, не само да се није одазвао на такав позив, већ је дао изјаву, која је номинално неутрална али дискретно ипак нагиње ка подршци властима.

Поводом те изјаве, Његова светост је са једне стране потпуно у праву када истиче да центри моћи који управљају кризама - политизују протесте зарад својих интереса. Међутим, то се не би могло десити да су црквени јерарси стали у заштиту народа. Искрени родољуби и родољубиве организације попут нашег покрета, немају новца, медија и логистике да парирају сорошевским организацијама и мондијалистичким партијашима у погледу утицања на протесте. Али зато, црквена јерархија би у потпуности могла и да стави оправдани народни бунт под своје окриље и практично истисне антисрбске и антицрквене преваранте из истих. Тачне су и константације Патријарха да многи који у Цркву не иду траже подршку Цркве, као и да социјал-економске теме нису примарна тема за Цркву. Међутим, по закону вероватноће, међу народом који је директно угрожен (а потенцојално је читава Србија угрожена), засигурно има и уцрквењених људи, а усвајање закона којим је зарад интереса белосветских хохштаплера омогућава принудан откуп имовине људи, јесте ствар од виталног народног интереса која превазилази домен дневне политике и сасвим оправдава укључивање црквене јерархије која јесте позвана да штити своју паству, пре свега духовно па онда и физички. Уосталом, Патријарх је већ у више наврата улазио у политичке оцене и анализе, тако да ни изговор наводне аполиточности овде није на месту. Дакле, морамо изнети жалосну константацију да Патријарх и надлежни епископи ни у овој ситуацији нису поступили онако како приличи њихивом звању и како би било по правди и народном интересу.

Што се тиче самих протестних блокада, чији ће наставак уследити сутра, појавиле су се оцене и тврдње да је циљ протеста - избацивања кинеског капитала из Србије. Неискључујемо сасвим ни ту могућност. Рио тинто (који је иначе делимично у власништву кинеског капитала) би ту евентуално био колатерална штета, а заменила би их у том случају, истоврсна западна компанија.

Што се пак тиче нас и нашег (не)учешћа у овим догађајима, као што смо навели у нашем претходном чланку, за нас је кључно питање какав је карактер већине обичних људи учесника у протестним блокадама, у погледу (не)постојања националистичког става. Ако се испостави да већина учесника ипак није националистички оријентисана, и да је кључни мотив - оптерећеност екологијом (што је заправо духовна прелест и последица одсуства бриге за духовно и национално), таква структура људи ће се неминовно показати као меко ткиво, које ће БИА и полиција лако неутралисати.

Вероватно и „зелени" крипто-мондијалистички покрети и њима сродни антисрбски партијаши ту чињеницу назиру, и да тај неминовни пораз, само желе да претворе у што бољи изборни резултат.

Чињеница је такође и то да и режим СНС-а и „зелени" крипто-мондијаолистички покрети и њима сродни антисрбски партијаши, имају исте газде. Намеће се онда питање какав је план тих газда?

По нашем мишљењу, уопште није циљ да се ико „избаци из игре" (па ни Кинези), него само да се еколошки бунт од почетка стави под контролу, плус да се ти зелени „контролори" путем протеста и блокада нахране политичким поенима јер су планирани као нова битна полуга за одржавање Система мондијалистичке окупације Србије.