Небојша М. Крстић - 20 година у Небеској Србији!

05. децембра 2021. / Активности

На данашњи празник Ваведења Пресвете Богородице, навршило се тачно 20 година од мученичке погибије Небојше М. Крстића - новог србског политичара са крстом.

На нишком Новом гробљу, крај Небојшиног гроба одржан је парастос, у којем су знатном броју учешће узели и припадници Србске Акције из Ниша, Београда и Сремске Митровице. Касније, у току дана, посетили смо Небојшину родну кућу где су нас угостили Небојшини родитељи.

Његовим ближњима, одавно је разбијена и последња сумња да Небојша није страдао у бруталном атентату, невешто приказаном као „саобраћајна незгода”, за шта су одговорни сви антисрбски режими почев од 2001. године па до данас јер статус заташканости овог злочина, одржава се већ тачно две деценије.

Још једном се нажалост потврдила страшна истина и веродостојност речи Светог Николаја Жичког да се „свака велика и спасоноса идеја остварује споро и трудно, и то обично на мучеништву и крви својих зачетника”.

Небојша М. Крстић јесте зачетник једне ваистину велике идеје. Идеје поновног и свеопштег благодатног преображаја србског народа и државе. На тај начин, Небојша Крстић је постао зачетник и предводник новог таласа православно-националног активизма, првог у Србији после 1945. године.

Попут србских мученика за веру и витезâ крста, којима се придружио у вечној слави Небеске Србије, Небојша М. Крстић је и сам витез и мученик. То је, као ретко ко у ово наше новије душегубно време, он потврдио својим витешким животом и мученичком смрћу.

Основна врлина својствена витезовима јесте мужаство. По речима Светог Нектарија Егинског, који мужаство назива још и моралном снагом душе, мужаствен је човек благодаран, истинољубив, искрен, храбар, великодушан, благ, страдалан и трпељив, срчан, постојан, велеуман, самопрегоран, слободан, достојанствен и отмен. Он је неустрашив у невољама, срчан пред опасностима и радије бира часну смрт него срамно избављење.
Они који су познавали Небојшу најбоље знају колико је он у тмини овдашњег кукавичлука и бесчашћа светлео сваком од побројаних врлина. Да ли им стога треба некакав бољи доказ и веродостојнија потврда да је Небојша М. Крстић био истинити србски витез и да јесте мученик за веру Православну најновијег времена? Наравно да им не треба, јер су сви они, који су познавали и волели Небојшу, кадри да увиде и сву дубину символике којом нам је Господ посведочио о величини Небојшиног послања: родио се на празник Успења, а упокојио на празник Ваведења Пресвете Богородице.

Иако блаженопочивши Небојша М. Крстић за живота земаљског није желео славу нити части, након мученичке смрти части му не чине и славу не приписују само злонамерни и лажни душебрижници. Још једном се показала истинитост јеванђелских речи: Не може се град сакрити кад на гори стоји (Мат. 5,14). Његов светао лик и дело, родољубива борба и животом посведочена светосавска вероистина живота биће нам луча у ово мрачно доба. Јер, Небојша М. Крстић је и витез и мученик, али је пре свега пример. Наша је дужност да на том дивном и благодатном примеру новог србског политичара са крстом, образујемо нове, будуће генерације србских витезова.

Вѣ́чнаѧ памѧть

Врх стране