Нова хистерија – стари дух комунистичког тоталитаризма
22. јануара 2019. / Коментар
Сведоци смо новог таласа медијске агресије, мржње и хистеричних напада поводом једног релативно коректног чланка у најновијем броју Политикиног забавника, а у којем се непристрасно пише о „љотићевцима“, то јест о истанкутом и заслужном србском јунаку – Милошу (Хајнриху) Војиновићу Лаутнеру. Поново су таблоидни системски квазимедији и неокумунистички и мондијалистички шљам из власти и опозиције, покренули талас дивљачких увреда, излизаног етикетирања и вештачке скандализације нечега што је одавно у Србији добило „право грађанства“ и о чему се још деведесетих година могло нормално писати у медијима.
Последњих пар година дефинитивно се у својој пуноћи повампирила комунистичка тоталитарна свест и једноумље која избегава чињенице и полемику, лансирајући прегршт старих и нових лажи о нашем учитељу – Димитрију Мити Љотићу, његовим саборцима и нашој лепој мисли Збора. Огавни медији попут „Блица“, странчице попут „ЛСВ“, сорошевска новинарска удружења, одређени министри Владе Србије, квазиисторичарски шарлатани и Јеврејска општина, просто се утркују ко ће више бљувотина и лажи изрећи на рачун Љотића, Збора и Србског добровољачког корпуса.
И надахнути идејом и мишљу Збора, увек ћемо се борити против лажи и недела свих оних лицемера који себе називају људима „отвореног ума, лишеног робовања шаблонима и стега друштва“, којима су „пуна уста“ исмевања и преиспитивања србских обичаја, Цркве, улоге мушкарца и жене, захтева за легално дрогирање, испољавање разних врста изопачености итд. Сви ови „борци против догматског схватање света око себе“, показују колико су „доследни“ када манијачки бране комунистичку тоталитарну пропаганду везану за догађаје из окупације у Другом светском рату.
Па тако, по њима, о Љотићу не сме у штампи бити ничег осим клеветања
и хистеричног пљувања. Толико о њиховом гађењу према Систему и толеранције „контраверзног“. Све њихове маске падају на сваки помен Димитрија Љотића.
С друге стране пак имамо и оне мало старије клеветнике и мрзитеље, који су уљуљкани у „чарима социјализма“ и „жалом за младошћу“, и којима се „диже коса на глави“ уз само помињање било чега позитивног везано за Збор, што је и логично с обзиром на девијантни систем у којем су одрасли и који услед несналажања и опште зависности од њега не могу да се снађу данас и чекају неког „тату“ да из избави беде и врати у младалачко доба. Као привезак њиховог лавежа, обично иду и оне антиљотићевски острашћене присталице „равногорства“, који су апсолутно компатибилни са пређашњим случајевима, те се услед немогућности да докуче разину идеологије Димитрија Љотића, саглашавају са најгорим србомрзцима. Јер мржња према Димитрију Љотићу уједињује сав талог друштва данашње Србије, те Љотићев лик и дело представљају својеврстан лакмус папир и огледало у којем се види ко је какав и ко је каквим духом осењен.
Услед пристиска и хистерије, редакција Политикиног забавника ће нажалост према спственим најавама у наредном броју Забавника „посути сама себе пепелом“ и практично демантовати сопствени чланак, а све са образложењем да је тај њихов „спорни“ чланак узнемирио читаоце. Међутим структура реакција читалаца на фејсбук објави рекламе овог чланка (на фејсбук страници Забавника), где убедљива већина оглашених одобрава овај чланак, указује да је образложење Забавника лаж, те да ће њихово такво саопштење и „објашњење“ бити не ради већине читалаца већ ради удовољавања утицајним неокомунистичким факторима у данашњој окупираној Србији, као и удовољавања мањини острашћених мондијалистичко-комунистичких фанатика и партизанских потомака који мржњом према неким заслужним Србима, панично бране „свој свет“ који је сачињен од мноштва заблуда и који је утемељен на злочинима Брозових окупатора.
Њихова хистерија, хајка и мржња, нас неће и не могу поколебати, већ напротив, само ће нас подстаћи да наставимо да ширимо нашу Идеју.
Слава Димитрију Љотићу!
С вером у Бога и победу Збора!
Ступи у Акцију победи комуно-демократску окупацију!