У ново лето са новим духом и заветом Старих

13. јануара 2016. / Коментар

Новогодишњи проглас женских активиста Србске Акције

za-mДанас, у времену менаџера и дигиталних технологија, у времену глобализације и исмевања свега „старомодног“ и „затуцаног“, изнова ће стари и престарели лажни душебрижници, који цеде комарца а прождиру камилу, понављати нама и нашим друговима, браћи и сестрама, како је у најмању руку небитно, истицати национални идентитет. Искључиво је битно – папагајски понављају они – „бити добар човек“ и ценити све „добре“ људе.

Наравно да треба ценити све добре људе, али томе нас они не морају учити. На то нас упућује наше кућно васпитање. Томе нас уче наши преци, традиција нашег народа. Учи нас наша православна вера, по чијем начелу празнујемо и Ново лето Господње по календару ћесара Јулија, као што су то чинили и наши Стари, поносито и пркосно, у мору иноплеменом и иноверном. Доброта у човеку пре свега зависи од духовних принципа којима се руководи. Због тога колективни идентитет и наслеђене претпоставке, попут вере, расе и нације, представљају темељ свих вредносних судова.

Духовни принципи нису једнаки у свим верама и народима, о чему најбоље сведоче немири и ратови у свету од искона до данас. Мондијализам заговара одбацивање свих духовних и етничких разлика и вештачко стапање, зарад мира и јединства свих „грађана света“. Овај грађански егалитаризам у основи је мондијалистичког тоталитаризма и једне од његових главних претпоставки – бесловесног потрошачког друштва. Стога захваљујемо свима који нас са тог становишта саветују, али наш пут није пут људске животиње, нити пут хедонисте и потрошача чији је животни смисао да „купује, продаје, одузима и додаје“.

На нашем путу, ми тежимо да постанемо и останемо часне и поносите жене и Србкиње. А на том путу, главна је препрека дух данашњег времена који женама намеће понижавајуће улоге. Масовним медијима доминира представа жене као сексуалног објекта или пак несрећне, искомплексиране и фрустриране феминисткиње. Зато је наш пут, који води од национално свесне и духовно присебне девојке до честите жене и узорне мајке, пут светлости који изводи из таме. То је пут на коме је љубав према Богу и роду снага, надахнуће и савршенство у личном и породичном животу. Пут подвига и борбе који је једини пут достојан србског човека и србске жене. Пут на коме србска девојка није лака мета нити плен медија, лажних бораца за женска права и свакојаких „спонзора“. Ми бирамо пут на коме православне Србкиње показују своју истинску вредност. На коме смо увек поносне на то ко смо, чије смо и одакле потичемо, јер имамо прегршт разлога за то.

И стога истичемо, да поносне јесмо на свој велики народ који је насред царског друма саградио кућу, стотину пута рушену олујама источним и западним, али увек обнављану неуништивом србском вољом, талентом и стваралаштвом. Поносне смо на свој народ, невелик бројем и територијом, али велики пореклом, духом и мисијом. Поносне смо на васкрсавање наше нације из пепела, изнова и изнова. На чврстину наше динарске стене која је изродила армије поноситих горштака и хајдука – стожера народне етике и епике. Поносимо се нашим србским именом и православном вером, славном историјом и вековном традицијом, нашим Светим Савом који је Јеванђеље Христово усадио у срца свих народних витезова кроз историју. Оних витезова који су добро знали да је боље изгубити главу него своју огрешити душу.

Поносне смо на дух славних Немањића, на подвиге Савине и Симеонове, на задужбинарство Милутиново и на царство Душаново. На бесмртне косовске јунаке, неустрашивог Обилића и честитог Кнеза Лазара. На Црног Ђорђа, мудрог Милоша и србске устанике. На Његошеву борбу непрестану и на гусле које лелеком опеваше страдања и борбе за Крст Часни и Слободу Златну. На јунаштво Принципово, на хероје са Цера, Колубаре, Кајмакчалана, Мојковца и на величанствени тријумф у Великом рату. На великог ђенерала Милана Недића и на учитеља Димитрија Љотића. На све србске духовне горостасе, на аву Јустина, владику Николаја – србског Златоуста и његову богомољну војску.

Поносне смо на некадашњи стид србских девојака и на све мајке хришћанке. На њихову храброст, брижност, пожртвовање, постојаност и остале врлине које су данас, нажалост, све ређе међу србским женама. Да би опстао, србском народу су неопходне жене у којих је срце Југовића мајке, поуздање Миличино, благост Јевросимина, милост Косовке девојке, а вредноћа и отменост народних ткаља и везиља.

Поносне смо што је наш бројем мали народ, упркос суровим условима, човечанству подарио плејаду значајних научника и уметника. А поносне би биле чак и да смо као народ свету подарили само једног генија попут великог Тесле, без чијих проналазака не би било ни свих значајнијих достигнућа савремене науке, од радио-апарата до мобилног телефона.

Поносне смо, дакле, на сва страдања правде Божје ради и на борбе наших Старих, којима су се дивили сви велики и просвећени европски умови. Умови којих вероватно не би ни било, да страдања и борбе наших предака нису западним земљама омогућиле епоху мира и техничког напретка. Из тих је страдања и борби потекао неисцрпан извор смисла и надахнућа, од којег потиче и ово наше скромно слово. Извор вере и наде да данашње и будуће генерације младих Србкиња неће заборавити да су карика у једном великом ланцу који се протеже од праисторије ка надисторији. Ланцу који повезује истином и чашћу и који нам открива да нисмо безличне индивидуе и тикве без корена, већ потомци великих и славних Срба и Србкиња. Они нам у наслеђе оставише завете и назоре кроз које можемо правилно сагледавати и уважавати и стране народе и туђе културе, без да их преувеличавамо а своје омаловажавамо. Јер потомство смо предака чије врлине и дела обавезују и подсећају да је Србство највећи дар који смо потенцијално могли добити рођењем. Кажемо потенцијално, јер као што је истицао мудри Драгош Калајић, Србин и Србкиња се не постаје само пуким чином рођења, већ пре свега и изнад свега – на испитима врлина!

Стога, Србкињо, у складу са поносом на свој род, буди активна у борби за његов препород! И нова година која је пред нама, а у којој ти желимо свако добро од Богомладенца Христа, година је подвига, борбе и лепоте. Лепоте жртвовања за ближње и за идеале. Лепоте национал-револуционарног активизма којом зраче наши редови, а у којима је и твоје место!

Врх стране