О председничким изборима у Француској

26. априла 2017. / Коментар

Иако су идеолошке позиције француске политичке странке Национални фронт током последњих десетак година, под руководством Марин ле Пен, битно измењене и разблажене, резултат који је ћерка чувеног Жан-Мари ле Пена остварила у првом кругу француских председничких избора (21,30 одсто гласова) и коју ју је одвео у други круг, у сваком случају јесте догађај који треба поздравити и протумачити као добар знак. Јер то је знак очекиване реакције оног здравијег дела француског народа на терор исламиста и на рушилачку политику ционистичких НАТО либерала и социјалиста, који су наметањем мултикултурализма и имиграције насилно изменили слику Француске, па и Европе.

Што се тиче кандидата који је освојио 24,01 одсто гласова, и који је као првопласирани ушао у други круг, на њега не треба трошити превише речи. Емануел Макрон, иначе Ротшилдов банкар, представља класичан пример кандидата глобалистичког естаблишмента, попут Хилари Клинтон, с тим што се за разлику од Клинтонове, Макрон лажно представља као некакав независни кандидат, иако је био министар у влади и саветник садашњем председнику Оланду. А што се тиче кандидата који нису ушли у други круг, неопходно је рећи да је на овим изборима потпуно раскринкана такозвана „конзервативна умерена“ десница и њен кандидат Франсоа Фијон, који мада је у предизборној кампањи глумио националисту, својим потезом да у другом кругу подржи Макрона у поптпуности доказао да је класична марионета глобалне финансијске олигархије. И Фијон и Макрон и социјалисти и комунисти (који се „буне“ недоследно, јер се противе искључиво актуелном економском виду глобализације) скупа представљају континуитет окупације Француске од стране ционистичких лихвара.

Иако је услед атмосфере линча и уједињавања свих против Марин ле Пен, готово извесна победа Макрона у другом кругу, ми прижељкујемо победу кандидата Националног фронта, јер њена евентуална победа била би значајна не само због тога што би настала реална могућност да Француска напусти ЕУ, већ и због ставова Марин ле Пен o Србији и Србском питању. Она је, наиме, изјавила како би као председник Француске повукла француско признање тзв. независности Косова и Метохије, што би свакако био снажан ударац шиптарским терористима и њиховим НАТО покровитељима.