О радништву и роботизацији рада

02. маја 2020. / Коментар

И од стране комуниста и од стране капиталиста, радник као носилац стваралачке снаге нације, био је и остао објекат најгрубљих манипулација. Његов труд се обезвређује, а енергија каналише у погрешном смеру, насупрот националном интересу и социјалној правди. Оно што је у садашњости и будућности од нарочитог значаја за раднике и радничка права, јесу две ствари. Прва је да се она права радника која су већ зајемчена позитивним правом, доследно поштују, као и да се уведу бројне мере које су предвиђене у нашем Политичко-економском програму.

Друга ствар јесте проблем везан за процес роботизације рада услед великог технолошког напретка људског друштва. То резултује наглим смањењем потребе за људском радом, те како би се избегле нежељене последице, држава мора имати монопол над коришћењем вискоких технологија у процесу рада као и монопол над одлучивањем о располагању профитом који је стечен услед употребе модерних технологија. А све са циљем да би увећање профита предузећа услед роботизације, било преусмеравано у сврхе онемогућавања смањења или лишења зараде радника за чијим је радним ангажовањем, потреба смањена или је чак престала. Такође, држава мора да се постара, да се где је год могуће, спроведе сврсисходна преквалификација радника.

И данас су појмови „радника“ и „радништва“, често предмет манипулације и конфузне интерпретације. Отуда је корисно прецизно дефинистати овај појам у савременом контексту, што смо ми и учинили у следећем чланку, који је комплементаран са овим нашим коментаром.