О Светосављу и зборашкој идеји
27. јануара 2021. / Коментар
Идејно наслеђе Светог Саве које називамо „светосавље", подразумева - православно хришћанство србског стила и искуства. Реч „светосавље", сковао је тридесетих година Димитрије Најдановић - тада млади теолог, универзитетски професор догматике, философ, национални мислилац, и један од водећих идеолога покрета Збор. Касније у емиграцији, био је протојереј ставрофор Србске Цркве. Дакле, можемо рећи да је реч „светосавље", никла у зборашкој средини, и то је и логичан след ствари узевши у обзир да зборашка идеологија представља наш народни хришћанско- националистички (дакле светосавски) израз у савременој политици.
Како се ова реч усталила у широким круговима Срба - родољуба (како стварних родољуба, тако и оних декларативних), прота Најдановић као творац ове кованице, имао је потребу да објасни шта под њом тачно подразумева, с обзиром на тенденцију секуларизације светосавља, где се разноразни либерал-демократски интерпретатори србства, често позивају на светосавље, подразумевајући под њим нешто сасвим друго.
Тим поводом прота Најдановић је написао:
„Појам светосавље означава узајамно прорастање и срастање србске душе са Жеником Христом. Небесним Жеником. У овом духовном близанству кроз векове бурне колико трагичне, поразне колико победне, скрушено толико поносно. Светосавље није било нити је, у поређењу речено, ништа друго него карика прстена у мистичном заручењу србске народне душе са Христом, карика која је чувала и сачувала Христа као најдрагоценији брилијант.
Христос је за ову верност подарио србској нацији преобилну вишњу благодат. Без те благодати србска би се нација изгубила у мраку векова, било под игом ислама, или надиром неопаганизма, или јереси богумилства (манихејизма), или најездом римокатолицизма, или богоборног атеизма или кога другог Христовог супстата. Светосавски „месијанизам" значи уствари победу узрастања Христа „из славе и славу" (апостол Павле) и у „овоме свету" до Христове крајње свепобеде. У овом грандиозном „лаганом корачању Христа" (владика Николај) светосавље је једна незнатна постаја (етапа), али велика у Свевеликоме.
Светосављем се србска нација сврстала у поворку нација - христоносаца, христофора. Ти христоносци нису мртве националне лешине него уличeне и обоголичене Христом."
(Из чланка „Светосавље и православље", објављеног у зборнику „Српски договор", Вестмонт (САД), I/1973, књига прва, стр. 9-19)