Осамдесет година од почетка комунистичке окупације Београда

19. октобар 2024. / Коментар

Сутра се навршава 80 година од почетка комунистичке окупације (лажног ослобођења) Београда, када су га заузеле војске којима су командовали зликовци - Стаљин и Броз, и када је отпочео црвени антисрбски и антихришћански теорор у србском престоном граду. Пуцањ црвених окупатора у фреску Христа Пантократора у дворској цркви Светог апостола Андреја Првозваног, верно осликава суштину њихове окупације и указује колико је сулуда пракса неких православних Срба који су почели црвену окупацију Београда да празнују као ослобођење. Такву менталну, логичку и моралну акробатику, они врше током последњих 10-15 година, а са циљем сопственог уподобљавања ставовима и идејама Владимира Путина и његовог совјетофилског режима. На тај начин, они чине слично што и ЕУ-фанатици, јер и једнима и другима, туђинштина је преча од србског интереса, од србске свести и савести.

Србији јесте нужан ослонац на Русију (чак и овакву каква је данас), али не по цену усвајања аномалија данашње Руске Федерације и комунистичких чинилаца њеног наслеђа. А историја србско-руских спона је довољно богата да се може наћи прегршт исправних повода за манифестацију блискости србског и руског народа, без величања комунистичких злочина и комунистичке окупације.
Стога, бољшевички празници, њихови датуми, њихове светиње и њихово наслеђе нас не обавезују, па чак иако је то данас патриотски популарно због љубави према Русији и руском народу. Јер ми знамо да истинска русофилија није исто што и совјетофилија или „русијанофилија“, као што и СССР није Русија већ бољшевичка окупација Русије. Наиме, права русофилија јесте љубав према идеалима истинске – царске и православне Русије.

Дакле, као што презиремо западни мондијализам као злокобну туђинштину, исти је случај и са совјетофилијом и комунистичким наслеђем. А слављењем дана лажног ослобођења Београда, индиректно се протежира комунистичко наслеђе и ментална бољшевизација. И то представља битан политички и духовни проблем данашње Србије. Стога је борба против комунистичког отрова и његових деривата и данас потребна. Она представља духовно питање и питање србског идентитета.
Бољшевизам у свим његовим облицима мора нестати из Србије! По том питању не сме бити никаквог компромиса.

Смрт комуни!