Петнаестогодишњица мучеништва Небојше М. Крстића

04. децембра 2016. / Коментар

Основна врлина својствена витезовима јесте мужаство. По речима Светог Нектарија Егинског, који мужаство назива још и моралном снагом душе, мужаствен је човек благодаран, истинољубив, искрен, храбар, великодушан, благ, страдалан и трпељив, срчан, постојан, велеуман, самопрегоран, слободан, достојанствен и отмен. Он је неустрашив у невољама, срчан пред опасностима и радије бира часну смрт него срамно избављење. Они који су познавали блаженопочившег Небојшу М. Крстића, савременог учитеља Србског завета и обновитеља православно-патриотског активизма у србским земљама, најбоље знају колико је он у тмини овдашњег кукавичлука и бешчашћа светлео сваком од побројаних врлина. Да ли им стога треба некакав бољи доказ и веродостојнија потврда да је Небојша Крстић био истинити србски витез и да јесте мученик за веру православну најновијег времена? Наравно да им не треба, јер су сви они, који су познавали и волели Небојшу, кадри да увиде и сву дубину символике којом нам је Господ посведочио о величини Небојшиног послања: родио се на празник Успења, а упокојио на празник Ваведења Пресвете Богородице 2001. године.

Дакле, протекло је већ петнаест година од дана када је, у наводној „саобраћајној незгоди“, пострадао Небојша, а чињеница да надлежни органи нису никада јавности предочили веродостојне податке о овом трагичном догађају јесте доказ да се цео случај заиста и још увек систематски заташкава. Његовим ближњима је одавно разбијена и последња сумња и неверица да је Небојша страдао у бруталном атентату, невешто приказаном као „саобраћајна незгода“. Тиме се, нажалост, још једном потврдила та страшна истина и веродостојност речи Светог Николаја Жичког да се „свака велика и спасоноса идеја остварује споро и трудно, и то обично на мучеништву и крви својих зачетника“.

Иако блаженопочивши Небојша М. Крстић за живота земаљског није желео славу нити части, након мученичке смрти части му не чине и славу не приписују само злонамерни и лажни душебрижници. Још једном се показала истинитост јеванђелских речи: Не може се град сакрити кад на гори стоји (Мат. 5,14). Његов светао лик и дело, родољубива борба и животом посведочена светосавска вероистина живота биће нам луча у ово мрачно доба. Јер, Небојша Крстић је и витез и мученик, али је пре свега пример. Наша је дужност да на том дивном и благодатном примеру образујемо нове, будуће генерације србских витезова.