Смрад турског разбојништва

26. новембра 2015. / Коментар

Одјек (не)очекиваног чина турских злочинаца, који су оборили руски авион Су-24, док је исти бомбардовао положаје ИСИЛ-а у Сирији, јасније кристалише слику новог сврставања на глобалном плану. Наиме, Америка (и НАТО), Израел, Саудијска Арабија, Катар и Турска практично су се легитимисали као спонзори и покровитељи злочиначке „Исламске државе“, чиме је готово озваничена ционистичко-исламистичка коалиција. Њено постојање, за боље познаваоце прилика, никада и није представљало тајну.

Поменути чин Турске је одраз подаништва НАТО пакту, чин подмуклог и нечовечног удара на некога ко то не очекује и не угрожава нападача. Заправо, Турска ипак јесте на неки начин била угрожена јер је своју судбину скопчала са пробуђеним неоосманско-исламистичким претензијама, што подразумева и подршку свим видовима исламског екстремизма и тероризма, нарочито ако је и нафта битан елемент у читавој причи.

Свакако, показала се као промашај политика власти Руске Федерације према Турској, која је све до злочиначког обарања руског авиона третирана као савезник Русије. Наравно да је био апсурдан сам покушај да се од једне НАТО-исламистичке државе направи стратешки партнер Русије. Стога, надамо се да ће актуелне власти Руске Федерације одбацити калкулантску политику коју спроводе и у Новорусији, а можда донекле и у Сирији, те да ће заиста испунити очекивање свих слободољубивих људи и истинских националиста широм планете, који Русију виде као предводницу у борби против НАТО алијансе и исламског тероризма.

Да ли је Србија на мети исламских терориста?

Протекле недеље, издајнички режим у Србији експонирао се срамним пријемом НАТО злочинца Стотенберга, као и предизборно-пропагандним перформансом са оружаним јединицама, који није имао никакву корисну сврху за народ. С обзиром да је званичан повод скупа нарастајућа опасност од тeроризма, поставља се питање – да ли је и у којој мери Србија занимљива као мета за терористе?

Пре свега треба рећи да у идеолошком и духовном смислу, Србија и србски народ јесу један од највећих непријатеља исламског фундаментализма и тероризма. Већ седам векова Србија је главни стуб одбране хришћанске Европе од исламске најезде, а та борба живи чак и данас, иако је Србија окупирана и потлачена, што можемо видети на основу ситуације на Косову и Метохији, у Рашкој области и Републици Србској.

Међутим, блискоисточним исламистичким организацијама, Србија за сада није занимљива мета, јер убиства и терор неупоредиво снажније медијски одзвањају у западноевропским државама ЕУ или у англо-америчком свету, него на Балкану. Такође, јавна је тајна да ИСИЛ, вехабије и сличне групације, уживају подршку САД и НАТО, па је и интерес Вашингтона да јачањем терора и дестабилизације у Западној Европи, исту још јаче веже за себе.

Срби против исламског екстремизма

Србски фронт одбране од исламске најезде, увек је активан хтели ми то или не, јер Срби су у свом архетипу браник Европе од ове пошасти, и од такве судбине и такве репутације не могу побећи, како нас то уче и славна косовска епика и етика. Брисел, Вашингтон, Турска, као и многе исламске државе, заједнички подржавају шиптарске и потуричке терористе против србског народа, а подржавају и најезду миграната на Србију и Европу. Дакле, србски фронт борбе против исламског екстремизма уперен је и против актуелног антисрбског режима и читавог Система, који по налозима западних центара моћи учествују у организацији најезде исламских туђинаца на србско тло.

Верујемо да ће се актуелизација антитурског и антиисламског расположења одразити позитивно на свест србског народа, како би се исти коначно пробудио из летаргије и са што већом менталном спремом и свешћу о томе ко му је пријатељ а ко непријатељ, дочекао будућа турбулентна дешавања, како на тлу србских земаља тако и у Европи.

Могли смо да видимо како џихадисти тријумфално показују крст и икону Пресвете Богородице, који припадају мученички пострадалом руском пилоту Сергеју Румјанцеву. Стога, верујемо да ће офанзива ционистичких НАТО сатаниста и звероподобних исламских терориста, подстаћи србски и руски народ да у Православљу препознају силу и оружје које смета синовима мрака. Победоносно оружје уз помоћ којег могу и морају тријумфовати. Јер када год смо били верни Богу и себи, безбожнички несој се топио као восак пред силом освештаног оружја руских и србских војника. Супериорност србског ратника спрам потуричког и шиптарског накота, несумњива је попут надмоћи светлог руског оружја над турским, што се одувек показивало кроз дугу историју руско-турских сукоба. А то ће изнова и сутрашњица потврдити.