Србска Спарта против педерске агресије

26. јула 2013. / Коментар

После мноштва антисрбских пирева и других срамних недела на тлу србске Црне Горе током претходних година, коначно се десило нешто што буди веру и наду да ће се притајена снага Србске Спарте убрзо разбуктати и показати се у пуном сјају.

Атмосфера у Црној Гори је претходних дана умногоме подсећала на догађаје у Србији од последњих неколико година када су разне про-педерске „невладинe“ организације покушавале да организују своју срамну параду у србској престоници. По узору на остале државе које слепо јуре ка наказној евроунијатској творевини, издајничке црногорске власти су ове године, по налогу својих политичких ментора из Брисела и Вашингтона, дозволиле одржавање прве педерске параде у Будви.

Као и у Србији, у градовима србске Црне Горе је покушај одржавања ове огавне манифестације наишао на осуду и оштре критике народа. И док су медијски државни послушници покушали да параду хомосексуалних изопачењака представе као тековину модерне Европе, здравомислећи житељи Црне Горе нису подлегли медијским лажима и притисцима, успротививши се каљању образа свога града и читавог србског рода.

Иако сви медији у региону брује о „успешно одржаној паради поноса у Црној Гори“, слободно можемо да закључимо да се ради о медијској обмани јавности. Наиме, првобитни план организатора је био да парада почне у подне и траје два сата, а да за то време учесници поворке прошетају будванским улицама и пређу пут од 3 километра. Захваљујући бројним нормалним, савесним грађанима Будве свих генерација, као и присутним гостима, тај план организатора је осујећен, те су педерски изопачењаци успели да за двадесет минута, колико је трајао њихов наказни скуп, прошетају свега сто метара уз константне повике незадовољног народа који их је засипао каменицама и инвентаром из оближњих локала, због чега је полиција учеснике параде бродовима евакуисала из Будве.

Нажалост, после сукоба са полицијом, приведено је двадесетак људи – противника параде, а повређено је и неколико учесника параде, као и црногорски политички званичници који су својим присуством пружали подршку паради срама. Из свега горе наведеног може се закључити да су у овом случају,  понос и част србске Црне Горе одбрањени и да упркос својој краткој шетњи педерски накот није успео да оствари свој циљ. Тако да се после мноштва антисрбских пирева и других срамних недела на тлу србске Црне Горе током претходних година, коначно десило нешто што буди веру и наду да ће се притајена снага Србске Спарте убрзо разбуктати и показати се у пуном сјају.

На србским националистима, и свим здравомислећим људима у свим србским земљама, стоји дужност спречавања сваког одржавања манифестација чији је циљ затирање традиционалних вредности. Не смемо дозволити да нас се наши јуначки преци стиде, јер као што рече честити владика Његош:

Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.