За Јерменски Карабах! За победу хришћанског оружја!

28. септембра 2020. / Коментар

Иако наизглед веома различит и географски удаљен, древни јерменски народ ако ни по чему другом онда је по хришћанској, страдалној и мученичкој прошлости веома сличан србском народу. Везе наша два народа сежу од посете Светог Саве Јерменији. Наимe, видевши јерменске цркве Свети Сава је одлучио да са собом доведе и јерменске неимаре који су у Србији изградили манастир Витовницу. Даље, према предању, Јермени су у Србију дошли и у наредном веку као војници султана Мурата I, али су је одмах напустили схвативши да су обманути (обећано им је да се неће борити против хришћана). Ови Јермени су прешли на страну Срба и Светог цара Лазара у чијој служби су се потом борили против Османлија учествујући и у Боју на Косову. Након Косовске битке они су се населили код Сокобање где су изградили манастир Светих Архангела, у народу познат под називом - Јерменчић.

Заједнички именитељ страдања у прошлости, за наша два народа било је Османско царство. Док је током свог вишевековног ропства под oсманлијском сабљом, и борбе непрестане против ње, србски народ мучен, израбљиван, одвођен у робље и угњетаван на најгоре могуће начине, јерменски народ је у крвавом масовном злочину који су Турци спровели над њим током Првог светског рата, изгубио више од милион и петсто хиљада људи, док је скоро милион њих морало да избегне у Русију и неке западне земље.

Свакако једна од најгорих ствари у вези овог ужасног злочина јесте чињеница да званичне турске власти не само да не желе да признају ово масовно зверство, већ умањују број јерменских жртава и шире језиву пропаганду по којој већина страдалих нису били цивилне већ наводно „војне жртве грађанског рата“. Да ствар буде гора, још пре завршетка Првог светског рата у Русији је од стране бољшевичких безбожника убијен Свети цар Николај II Романов и његова породица, чиме је положај јерменског народа додатно отежан. То погоршање стања доласком бољшевика на власт огледало се и у штетним одлукама, попут оне из 1923. године када је Стаљин јерменску покрајину Нагорно-Карабах, која како историјски тако и етнички припада Јерменији, припојио Азербејџану. Тиме је јерменском народу причињена иста она неправда и штета коју су југословенски комунисти учинили србском народу, цртајући авнојевске границе и комадајући србске земље.

Спор око Нагорно-Карабаха, који је настао формирањем Совјетског Савеза, ескалирао је у оружани сукоб непосредно пре распада истог. Наиме, фебруара 1988. избио је рат између Јерменије и Азербејџана и трајао до 1994. године. Рат је завршен тиме што је Нагорно-Карабах формално остао у саставу Азербејџана, али његову територију контролишу тамошњи Јермени. Међутим, најновији догађаји сведоче да је таква ситуација неодржива и да је било само питање времена када ће тензије између Јерменије и Азербејџана поново ескалирати.

Актуелна лоповска, мондијалистичка, проамеричка и протурска власт у Србији на челу са изродом Александром Вучићем и наказом Аном Брнабић, подржава Азербејџан и Турску, те одбија да призна турско злодело из Првог светског рата, и засигурно ће и поводом актуелног распламсавања сукоба стати против интереса Јерменије.

Али насупрот званичне Вучићеве мигрантско-изопачењачке и криминалне (анти)Србије, православна и родољубива Србија стоји уз јерменске родољубе и њихову борбу за ослобођење своје земље, како од азербејџанске тако и од турске окупације. Стога, јерменски народ поздрављамо порукама:

За Јерменски Карабах! За победу хришћанског оружја!

Косово је Србија! Карабах је Јерменија!

Врх стране