За васкрс Србске Крајине!

05. августа 2015. / Коментар

Антисрбски режим који свакодневно финансира десетине хиљада придошлих имиграната а притом и даље заборавља прогнане Србе, од којих се многи и после две деценије боре за егзистенцију, ових дана лицемерно глуми патриотизам и бол за падом Србске Крајине. Све зарад убирања јефтиних политичких поена, неопходних ради промене свог негативног имиџа у народу. Чињеница је, међутим, да Вучићева булумента, попут њених претходника на власти, редовно у дипломатском обраћању представнике злочиначке хрватске државе назива „партнерима“ и „пријатељима“, иако се ови и не труде да сакрију своју србомржњу.

Вучићева издајничка власт, која под велом медијске цензуре врши репресију над србским националистима а помаже Соњу Бисерко и остале србофобе из тзв. „невладиног сектора“, која ужурбано кривично гони србске добровољце Новорусије а штеди и покрива исламске екстремисте из Рашке области и која исмева родољубиве тежње за ослобођењем Србске Крајине, борећи се отворено против идеје о јединственој србској држави, свакако не може бити патриотска. Стога је потпуно бесмислен и неуверљив покушај овог лоповског и антинародног режима да осуди прославу „Олује“ – тог срамног, кукавичког и злочиначког чина протеривања више од 250.000 крајишких Срба и убијања неколико хиљада, који је такозвана Република Хрватска, пре тачно 20 година, извршила уз помоћ НАТО авијације, шестоструке бројчане надмоћи и наравно издаје са друге стране.

Истина, није чудо што се ово етничко ругло и закржљала раса (како је Хрвате називао Дучић), услед недостатка било чега херојског и узвишеног у својој традицији, хвали кукавичлуком и злочином против немоћних цивила. Али јесте за чуђење држање многих Срба, који показују претежну или потпуну равнодушност према сећању на србске жртве и према идеји ослобођења и уједињења србских земаља. Јер заборав историје носи са собом и губитак способности разликовања пријатеља од непријатеља, што је пут у пропаст. Зато се „Олуја“ и данас наставља, а настављају је сами Срби. Докле ће та национална аутодеструкција трајати, само од нас зависи. Зависи од нашег избора, од тога да ли ће млади Срби бити малодушни и незаинтересовани или ће пак бити духом јаки и истрајавати у националном одушевљењу и свести о окупираној Републици Србској Крајини која мора бити ослобођена.

С друге стране, нама није потребан ни пасиван и устајао комеморативни „патриотизам“, који се искључиво бави нашим жртвама. Напротив, нама се хоће нова и снажна национал-револуционарна сила која неће само чувати сећање на србске жртве, већ ће бити кадра да васкрсне непобедиви витешки дух србског народа и славу србског оружја, пред којим ће се хорде душмана разбежати. Стога су активисти Србске Акције и овог августа поновили акцију лепљења својих препознатљивих плаката са поруком „Олуја – злочин који траје“, као и плаката са сликовитом поруком србског државотворног завета у виду тежње за ослобођењем и уједињењем србских земаља.

Догодине у Книну!

За васкрс Србске Крајине!

Подвиг и борба!