,,Закон о родној равноправности", као Вучићев законодавни насртај на породицу, традицију, језик и биолошку датост

21. маја 2021. / Коментар

 Јуче, (20.маја), уз планску медијску полудискрецију, посланици Скупштине Србије, под диригентском палицом свог огавног и лицемерног газде Александра Вучића и његових иностраних газда, усвојили су ,,Закон о родној равноправности", као и измене и допуне ,,Закона о забрани дискриминације". Томе је претходила седница Скупштине Србије од 18. маја, када је вођена ,,расправа'' о доношењу односно измени наведених закона. Велика већина посланика који су ,,расправљали" је ,,певала" хвалоспеве надолазећим Законима, а њиховој срамоти доприноси чињеница да су једини који су упутили (млаке) критике спорним законима били чланови посланичке групе СПП-УСС, Муамер Зукорлић и Мисала Праменковић. Дан пре тога, на седници Одбора за уставна питања и законодавство, само је један члан Одбора гласао против, односно, Одбор је оценио да су предлози ових закона у складу са Уставом, упркос томе да је Секретаријат за законодавство Владе Србије оценио да је ,,род'' неуставна категорија, те је предлог Закона о родној равноправности преименован у Закон о праву жена и мушкараца. И више него очигледно је да народни посланици и одборници поступају по вољи Александра Вучића, што нас ни не чуди, јер је овдашња Народна Скупштина, да парафразирамо Димитрија Љотића, одавно постала брлог у коме се прасци ваљају – ту седе људи који никада своју посланичку функцију нису видели као свету и страшну службу управљања државном и народном судбином, већ као начин да се докопају парчета ,,колача", што и не може изненадити, јер је то природни след догађаја у систему либералне демократије.

Дакле, Србија је већ имала Закон о равноправности полова. Међутим, новим Законом се лукаво у наше законодавство уводи неуставна категорија ,,рода''. У члану 6 ,,Закона о родној равноправности", пол се дефинише као биолошка карактеристика на основу које се људи деле на жене и мушкарце, док се род дефинише као друштвена улога коју одређују изглед, манири, понашање, атрибути... Односно, не постоји знак једнакости између појмова пол и род. Примера ради, тзв. ,,родна експресија'' мушкарца трансвестита, који по изгледу, понашању и манирима опонаша жену је ,,женска'', па би увођењем категорије рода на овај начин он постао потпуно равноправан са женом, а, водећи се Законом, његово девијантно понашање и изглед не би смели да наиђу на било какву критику у свим областима друштвеног живота. Овде се ради и о кривотворењу појма ,,род", који у србском (и општесловенском) језичком поимању, има тачно одређена зналења. ,,Род" може бити: народ, означавање крвне везе, пол или граматичка категорија (он, она оно), а никако не може бити идеолошка фикција из Вучићевог наказног Закона. Он представља један корак даље ка западној дистопији у којој се родитељи кривично гоне ако не желе да своје збуњено дете подвргну хормонским терапијама и операцији промене пола, и увелико ће олакшати посао тзв. невладиним организацијама које афирмишу ,,транссексуалност" и ,,помажу'' младима да крену на пут ,,транзиције''... У земљама северне Америке и западне Европе је родна идеологија узела толиког маха да је у појединим државама кривично дело ословити ,,транссексуалну" особу личним заменицама које нису у складу са њеном ,,родном експресијом'' – док се у истим тим државама ,,промена пола'' у личним документима може обавити након једног кратког разговора са психологом. Либерално лудило иде до те мере да је у Канади недавно отац добио 6 месеци затвора након што се јавно побунио против давања блокатора хормона његовој малолетној ћерки која се ,,осећа као дечак'', притом причајући о њој у женском роду.

Такозвана родна/џендер* идеологија, односно, идеја да су пол и род различите ствари и да су нам ,,родне улоге'' заправо наметнуте, а да су мушкарци и жене заправо исти, је један од деривата тзв.Критичке теорије марксистичких филозофа са Института социолошких истраживања (познатијег као Франкфуртска школа), значајну улогу су одиграли и надрилекари, феминисти и активисти попут Симон де Бовоар, Магнуса Хиршфелда (оснивача ,,Светске лиге за полну реформу"), Херија Бенџамина и других. Идеолошки атак на језик у виду измишљања терминолошке разлике између појмова пол и род (енг. sex и gender) увео је сексолог Џон Мани: пол је заснован на биологији, док је род друштвено конструисан. Занимљиво је годинама касније откривено да је Џон Мани већину доказа у корист џендер* теорије заснивао на својим лажним извештајима о пацијенту Дејвиду Рајмеру, чије је родитеље убедио да га одгоје као девојчицу. Узнемиравајућа надрилекарска методологија и експерименти којима је подвргао Дејвида Рајмера и његовог брата близанца проузроковали су превремену смрт обојице. Саветујемо читаоце да и сами истраже о ,,научницима'' и ,,филозофима'' које смо у овом чланку споменули и да се и сами увере о каквим дијаболичним и богоборачким људима говоримо.

Долазимо до закључка да ,,родна'', односно, џендер* теорија нема никаквог утемељења у научним фактима, биологији или неуронауци, као ни у емпиријским доказима или статистичким подацима (,,транссексуалност" је Светска Здравствена Организација уклонила са листе менталних и бихевијоралних поремећаја из чисто политичких разлога, иако је по свему судећи то ментални поремећај изазван траумама у раном детињству или нефункционалном односу родитеља према детету). То је наказна марксистичка теорија чији је циљ деконструкција и деструкција природног и од Бога датог реда и хијерархије, а која се користи разним прљавим оруђем попут манипулације омладине у друштвено оријентисаним академским круговима, а нажалост, они сада за то добијају и институционалну подршку (пре тога су уживали подршку и мејнстрим медија и глобалних корпорација). Што је најбитније, џендер* теорија учи и наводи људе да се успротиве свом Богом датом лику, а затим и да се боре свим могућим средствима да исправе Његову ,,грешку'' – човек, индивидуалац је постао непогрешив и дао себи за право да чини све што му је по вољи, па и да од самог себе направи ,,Бога'' (,,човекобога"). Као што рекосмо, недопустиво је и скрнављење саме речи ,,род, која поред тога што означава пол и граматички род (он, она, оно), означава и крвну везу, народ, ширу породицу, сродство, док, иронично, придев родан, -дна, -дно означава оног који је способан за рађање, плодан, који даје богат плод, придев родни указује на однос према рођењу – по пореклу, крају, граду, месту, док је придев родни у наведеном ,,џендер'' смислу језички и творбеносемантички бесмислен.

Закон предвиђа и обезбеђивање тзв. родне равноправности у области образовања, науке и средствима јавног информисања (чл. 35 и 37), чиме се подразумева интегрисање категорије рода (тачније, свог извитопереног појма ове речи) и тзв. родне равноправности у наставне планове и програме, као и коришћење ,,родно'' осетљивог језика у уџбеницима, сведочанствима, дипломама, звањима и занимањима, медијима, као и подстицање равноправне заступљености жена и мушкараца при упису на студијске програме и програме стипендирања. Неразуман је покушај достизања равноправности између полова увођењем ,,равноправности'' између мушког и женског рода у граматици. Тиме се насилно прекраја србски језик под маском тобожње политичке коректности. Телевизија и новине нас већ годинама бомбардују новокомпонованим именицама граматички женског рода, што је пракса и у страним медијима, иако је у србском језику именички род слабо семантизован, у већини случајева облици за мушки род не значе мушки пол, облици за женски род обавезно не значе женски пол, нити облици за средњи род значе ,,сексуалне мањине". На пример, ,,девојче" је именица средњег рода, а односи се на младу девојку, односно на особу женског пола. Када кажемо ученици, мислимо на ученике оба пола. Да је србском језику потребне речи ,,војникиња'', ,,стручњакиња'' или ,,академкиња'', оне би спонтано настале и не би било потребе за законским условљавањем да оне уђу у употребу. ато није тачно да су непотребне именице женског рода за занимање, јер такве именице већ постоје – учитељица, васпитачица, докторка, али је исто тако неразумно захтевати да свака именица мушког рода има свој женски пар. Закон предвиђа и уравнотежено заступљене полове у органима управљања и надзора, скупштини, влади и другим органима и политичким странкама, односно, прописано је да мање заступљени пол убудуће има учешће од бар 40%, чиме се ставља до знања да ће компетентност у неким случајевима бити мање важна од пола особе која обавља неку од поменутих јавних функција, и све под маском изједначавања тасова и смањивања тзв. платног јаза између полова.

Наравно, нама је јасно да је наша власт добила наређење о доношењу Закона од интернационалних сатрапа, чији су циљеви између осталог урушавање традиционалне хришћанске породице (тачније, њених данашњих остатака) продирање у људску свест и њено обликовање или како они то зову – еманципација, припремање терена за глобалније промене у јавној свести, и то све по већ опробаном рецепту који су већ употребили на државама северне и западне Европе и северне Америке. Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима, и с властима, и с управитељима таме овога света, с духовима пакости испод неба (Еф. 6:12). Доношење нових Закона је само показатељ њихове моћи али то је уједно и показатељ мана либерално демократског система, у коме нам моћна мањина прекраја језик и обесмишљава биолошку реалност. Као и до сада, наш Покрет ће активно учествовати у борби за одбрану србског народа, а ови нови накарадни закони кидишу и на тело и на дух и на душу србског народа. Знамо да су сви борци за ове законе - слуге нечастивог, као и да се само благодаћу Духа Светога, кроз уцрквењеност и Свете тајне Христове, можемо ваљано одупрети овом (као и сваком другом) злу, како нам и Свето писмо каже: Будите присебни, будите на опрезу; јер ваш противник ђаво као ричући лав хода уоколо тражећи кога да прождере; (1. Петр. 5: 8)