Молитва као свођење неба у душу

03. март 2025. / Блог

Молитва је једна од најпречих дужности човека према Богу, јер њоме човек показује пре свега да се сећа Бога. У молитви ми разговарамо са Богом, изливамо наше срце пред Њим, благодаримо и славимо Га као они који Га имају увек пред собом, призивамо и тражимо Га, као они који Га немају, и пред Његовим лицем као узрок тога открива се и распреда дубока истина наше личности. Истина – да, кад ми Бога у себи немамо, немамо ничега вредног и, непрестано тражећи Га, призивајући Га, кад Га у се уселимо, постајемо ,храмови Божји’. Молитва пак није ништа друго до непрестано обнављајуће и понављајуће сједињење са живим и вечно присуствујућим Богом. Она није ништа друго до свођење, увођење (до спуштање) неба у душу, усељење у срце Пресвете Тројице, по речима: ,и Њему ћемо доћи и у Њему ћемо се настанити’ (Јн. 14, 23.).

Свештеномученик Недељко (Стреличић)