Студентске блокаде, протести, режим и наша борба

01. фебруар 2025. / Коментар

„Када би свако од нас викнуо Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав грађанин, Србија би се препородила за три дана и за три године би била срећна и ми бисмо сви доживели срећу њену заједно са децом нашом. У њој би се накупило толико снаге, физичке и моралне, и духовне, да би све спољашње стеге њене попуцале саме од себе. Шта нам остаје друго до да пођемо, дакле, од себе, драга браћо, нека наши потомци виде бар један искрен и одважан покушај од наше стране."

Горња слова Светог владике Николаја, основно су упутство за истинску србску револуцију, револуцију духа. Путоказ јединог пута народног и државног препорода. Пута промене владајућег духа на хришћанским основама. Промене која једина може органским следом ствари, довести до политичког и економског препорода. Свако дакле, мора поћи од себе, поправљати најпре себе по јеванђелским узору, уколико жели поправити државу. То је основа светосавског израза у политици. Стога су вапаји да се два велика сукобљена и посвађана дела данашњих Срба (они који су за актуелне протесте, и они који су за режим) помире и узајамно разумеју, утопија, јер нити је могуће нити је добро да се две побркане групе, духовно дезорјентисане помире или уједине. Нарочито је немогуће мирење са онима (при врху) који су огрезли у зло, све док се не преуме и не покају. Припадницима и једног и другог табора треба управо преумљење и покајање, које подразумева и напуштање тих табора. А србско јединство које нам је нужно, није јединство у лажи, компромисима и побрканости, већ јединство у Христу, у истини, то јест слога око Светог причешћа.
Међутим, Србима се данас намећу лажни путеви: идолопоклонство према издајнику Александру Вучићу, и на другој страни, квазибунт који подразумева мисао по којој је довољно и пожељно за све своје животне промашаје и несреће окривити другога (на пример државну власт), а сопствени его поставити у центар. Велика већина данашњих Срба „опозиционара" вођених оваквим импулсом, иако нису аутошовинисти и иако имају какву-такву националну и верску свест, без размишљања би се, примера ради, одрекла Кососва и Метохије зарад неког значајног увећања своје имовине. И када би се нашли на позицији власти, не би се такви грађани ништа боље понашали од актуелних властодржаца. Зато је бунт који предузима армија таквих бунтовника, лицемеран и лажан бунт. А то је бунт који се ових дана и месеци предузима у Србији. Бунт чији је повод трагедија на новосадској железничкој станици, и који је са једне стране реално заснован на дубокој нетрпељивости све већег дела становништва спрам актуелног режима, али са друге стране, врло вешто инициран и руковођен од стране страног фактора (окупатора), са циљем да се изврши притисак на постојећу власт или пак да се иста замени новом, такође поданичком влашћу, те да се потврди улога тог страног фактора као кључног регулатора друштвених процеса у данашњој окупираној Србији.

Од почетка ових протеста, Србска Акција не узима никакво учешће у истима, јер зна да је реч о лажном бунту који нема ваљане духовне и идејне основе, нема нити један од кључних националних захтева, и у чијем језгру преовлађују људи који су без ваљаног карактера и без отаџбинског духовног утемељења, и чврсто повезани са антисрбским политичким чиниоцима. Такозвани студентски захтеви, обична су апстракција, формулисана тако да се увек може рећи да нису испуњени. Они су заправо маска за једини прави и незванични захтев - одлазак са власти Александа Вучића и његове СНС.
Протест је достигао широке и увелико критичне размере у друштву, а основа му је студентски протест, односно блокада скоро свих факултета у Србији.

Мит о студентима као оруђе хипнозе маса

Битна ставка манипулације везана за ова дешавања, јесте експанзија мита о студентима као некаквим политичким анђелима и романтичним јунацима. А у стварности, свака шуша може да буде студент. Бити само студент, не значи вредносно апсолутно ништа. Просечан данашњи студент је као човек можда чак и испод друштвеног етичког просека, јер је без значајног животног искуства и слабијег карактера, навикао на удобност, безбрижност, издржавање од стране родитеља и мекани болоњски режим на факултету. Подвиг је (по питању студија) бити добар студент, и истовремено бити православно и национално чврсто утемељен. Само такви студенти припадају правој елити. Сваку студентску причу ван тога, треба разобличити, а људима који имају ону романтичну представу о студентима, треба одузети право гласа. Баш као и СНС сендвичарима.
Уз то, у овој актуелној агенди, студенти наступају и делују не као србски студенти већ само као - студенти. Нормално је да наступају и делују као студенти само док се баве чисто студентским питањима. А ако се баве друштвено-политичким питањима а не наступају као србски студенти него само као студенти, онда су политички грађанисти, то јест интернационалисти.
Тако да је прича у самој бити трула, све и кад би занемарили све остале ствари.

Анатомија блокаде

Од почетка актуелних протеста и блокада на факултетима, ми смо тежили томе да студенти националисти инсистирају да се студентски захтеви прошире и на питање издаје Косова и Метохије, што је уосталом и најконкретније и убедљиво највеће гажење Устава од стране криминалног и издајничког режима Александра Вучића. Такво проширивање захтева, из темеља би променило карактер ових блокада и протеста. Међутим, код студената националиста са блокаде, преовладао је став „да се не делимо", јер „важно је сада само да овога срушимо". Па и више, од тога, они прихватају да вође и гласноговорници блокаде односно модератори „пленума", буду листом лево-либерални студенти. Откуд таква необична капитулација? Ствар је у следећем. Без таквог антисрбског руководтсва и са јасним националним захтевима, нестала би подршка медијског конгломерата „Јунајтед медија", престала би логистичка помоћ и покровитељство „НВО" сектора. Кренула би контракампања, осипање и неминивни слом овакве блокаде. Отуда то срамно и сулудо пристајање студената националиста који су у блокадама, да истима руководи лево-либерална мањина међу студентима. А то, осим што је пре свега деградирајуће за саме националисте међу учесницима блокада, јесте и потпуно погрешан рачун, јер боље је идејно консолидовано - родољубиво студентско деловање које ће обухватити и националне и социјалне захтеве, па макар било и много мањег домашаја, него промашени лажни бунт и пристајање са се буде оруђе у антисрбским рукама.
Лепо је, са једне стране, видети да на блокадама и протестима има пуно студената који носе србске заставе и друга родољубива знамења, јер они то раде искрено за разлику од напредњачких сендвичара. Али са друге стране, присуство таквог знамења, ствара у очима многих погрешну представу о овим протестима. Јер то знамење овде практично игра улогу родољубивог плашта којим се прекрива антиродољубива суштина и језгро протеста, који су оличени и наративу званичних саопштења „Студената у блокади" као и у недавно организованим богохулним и србофобним представама на два београдска факултета у блокади или у прекидању Светосавске академије у Новом Саду. Гурање родољубивих знамења у кадар камера телевизије Н1 приликом протеста, нервира само патолошке случајеве екстремиста међу Твитер-србомрсцима и сличним болесницима, док оним рационалним и прагматичним антисрбима то не смета. Напротив, они су потпуно свесни да сваки масовни покрет у Србији, једноставно мора имати и тај сектор. Због чега на пример, антисрбски медији толико сада протежирају родољубивог и ученог, али невероватно наивног Мила Ломпара? Па управо из наведеног разлога. Требају им људи који ће протесту дати и привид родољубиве примесе, како би протест имао наличје свеобухватности. Требају им и масе родољуба, масе које умножавају број учесника овог лажног бунта. Лажног, јер не може донети србске промене, већ само антисрбске замене.

Мрзећи на зло, држимо се добра!

Србска Акција од свог настанка, води непомирљиву борбу против СНС издајника и лопова, разобличавајући их речју и делом. Нетрпељивост је свакако двосмерна, те се и СНС режим преко својих таблоида и злоупотребом државних органа, годинама бори против нас, лажима и прогоном. Нама је стога драго што је режим СНС-а уздрман и радујемо се евентуалном његовом крају уколико до њега дође на таласу актуелних превирања. Али исто тако, не радујемо се што ће у том случају, уместо једног антисрбског режима бити устоличен други. А то ће се збити уколико таква буде воља Вучићевих иностраних газда, то јест уколико он не буде успео да обезбеди свој опстанак кроз неке нове издаје и уступке. У том случају, улога ових протеста и свих његових учесника, јесте да буду тек средство за притисак. У сваком случају, ови протести су лажни бунт јер немају ваљану духовну основу нити усмерење против мондијалистичке окупације Србије, и у вишој инстанци, вешто су руковођени од стране истих оних који наређују и Вучићу. Јер како другачије објаснити чињеницу да РТС извештава о протестима афирмативно скоро колико и Н1, да се на листи протестних захтева не налази нити један чисто национални захтев, као и то што се рукводство блокаде изразито негативно одредило према национализму? Наиме, иако, као што рекосмо, из тактичких разлога морају да толеришу присуство родољубивих застава на протестима, „Студенти у блокади" су званично саопштили да „национализам није у складу са њиховим вредностима и циљевима". Дакле, нисмо параноични, него сагледавамо чињенице. То што пуно искрених србских родољуба учествује у овим протестима, то ни мало не мења њихову суштину. Вера да актуелни протести могу донети слободу србском народу, то је конфузан и незрео став који игнорише чињеницу да је борба против СНС режима, без истовремене борбе против његових иностраних газда и система мондијалистичке окупације, јалова борба. То није србска борба. То је учешће у игроказу, где су обе лутке чврсто везане концем великог редитеља.
Има и родољуба који то наслућују али ипак учествују у протестима са уверењем да ће евентуални нови режим бити мање зло за србски народ од актуелног режима. То пак може бити само нагађање а не поуздана и основана тврдња. А осим што заиста не можемо измерити које би ту зло било веће а које мање, знамо да такво мерење и није наша дужност. Јер наша је дужност да се по речима Апостола - „мрзећи на зло, држимо добра". Ситуација је иначе духовно веома „клизава". Треба остати свој и ван еуфорије, а опет не упасти у гордост самоуздизања и презира према заблуделим сународницима. Што није уопште лако када острашћени протестанти (а мало ко међу њима није острашћен) агресивно траже да се сви определе за подршку актуелним протестима, а многи и прете да ће се након „револуције" обрачунати са свима који нису подржали блокаде.Такве морамо разобличавати и сузбијати, a добронамерним и квалитетним људима који су заведени, трудићемо се да објаснимо због чега су у заблуди. То чинимо и путем овог чланка.

Борба против Система мора бити националистичка и православна

Дакле, ми не можемо ствари да гледамо кроз призму ,,није битна сад идеологија битно је да овај оде". Ми се не боримо само против ,,овог", ми се боримо против Система, против идеологија које Систем одржавају и покрећу. А део Система су и издајник Вучић са својим криминалцима, као и изроди који састављају, објављују и подржавају антисрбска саопштења ,,Студената у блокади" и који организују антихришћанске и антисрбске представе на факултетима у блокади и чине остала поменута непочинства. Учешће многих родољуба студената и нестудената у овим протестима, као што рекосмо, само ствара привид да су протести национални, а њихов главни ток остаје грађанистички. Понављамо, ,,Студенти у блокади" су јасно саопштили да ,,национализам није у складу са њиховим циљевима и вредностима". А права србска борба мора бити националистичка и православна. Борба против свих антисрба, и Вучићевих и антивучићевих. И против њихових иностраних газда. Борба целовита, која укључује духовну, идеолошку и политичку раван. Само таква борба представља антисистемску акцију која побеђује мондијалистичку окупацију.

Због свега наведеног, ови актуелни протести нису наша борба. Они нису србска борба. Та њихова борба ће се завршити ускоро, са овим или оним исходом, а наивни родољуби који су у њој узели учешће, биће разочарани. А наша борба неће престати док је света и века. И не треба. Ми се боримо, ношени другачијим духом, за другачију суштину. И надамо се да ћемо истрајати на путу Господњем. Путу подвига и борбе!