Политичка сцена Србије, нарочито у оквиру владајуће СНС камариле, открива један упадљив феномен. Јавна служба би требало да подразумева достојанство и умереност, међутим ту се све чешће појављује карикатура женске лепоте: вулгарно нападна шминка, лица и тела гротескно унакажена пластичним интервенцијама, и естетика која више припада ријалити програму него озбиљном јавном животу. Криминално-издајничка власт СНС-а и СПС-а створила је политичку сцену на којој су стандард постали антиестетика, кич, и карикатура женске лепоте. То је одраз њихове политике и није случајно што се у таквом амбијенту јавног брлога појављују политичарке чија старлетска антиестетика у најмању руку не приличи никоме ко обавља јавну функцију.
Није суштина у физичкој лепоти, она је споредна ствар. Истинска женска лепота пре свега је унутрашња: заснована на вери, скромности, интегритету и љубави, и када постоји такав духовни темељ, та лепота се природно просијава и на физичком плану. То је увек био идеал Србкиње и таква жена, која зрачи духовном лепотом, украс је србског народа!
Антиестетика владајућег режима није случајност – она је његов најискренији портрет, а истинска лепота припада онима који се држе Христа и стоје на фронту одбране србства.