Очекивани исход новог изборног циркуса

05. април 2022. / Коментар

У недељу су одржани општи избори у Србији, на којима су бирани и председник и посланици Народне скупштине. Поред општих, истог дана су одржани и локални избори у 12 општина и два града, укључујући Београд.
Очекивано, Александар Вучић и његова СНС (са својим СПС-привеском) однели су убедљиву победу на председничким и парламентарним изборима. Иако је Вучић вероватно најомраженији политичар у историји Србије са убедњиво највећом негативном популарношћу, опет је убедљиво тријумфовао захваљујући неоспорној вештини, пропаганди и снажној партијско-ботовској машинерији. Наравно, снажној само по вештини, не и по духу и врлини. Неспособна опозиција није успела да победи СНС чак ни у Београду (бар за сада) где је претходно једино и постојала одређена неизвесност. Видећемо још на колико изборних места ће избори бити понављани, и колике су шансе да цензус пређе још једна опозициона (мондијалистичка) групација. Уколико пређе, Вучићу ће за опстанак на власти У Београду, бити потребна помоћ некога из опозиције, и не сумњамо да ће је у том случају и добити уколико то буде желео.
За рушење власти СНС-а у Београду, потребна је била излазност већа од 60% (а на нивоу Србије око 70%), али опозиција то није успела да издејствује, те је Вучић (за сада) и у Београду победио, па ће са СПС-ом опет формирати градску власт, уколико у међувремену не дође до сукоба са СПС-ом, односно ако Вучић не промени свог општег коалиционог партнера. Паразити из СПС су нажалост миљеници власти у Кремљу, а Вучић је у свом постизборном говору, индиректно најавио наставак и јачање тихог антикремаљског курса, заузетог гласањем за срамну антируску резолуцију. Уз све то, сада је СНС-у неопходан партнер за формрање владајуће већине, што повећава уцењивачке капацитете Ивице Дачића и СПС-а. Тако да не можемо искључити ни опцију Вучићеве промене партнера на републичком нивоу. По нашем мишљењу, кључно ће бити шта му газде нареде.

Свакако, и овај изборни циркус, био је суштински небитан, не само због Вучићеве изборне непобедивости, већ и због чињеница да Вучић и његова мондијалистичка опозиција немају међусобом никаве идеолошке разлике, те и једни и други верно служе својим иностраним газдама. А ни ,,националистичке" опције које су учествовале на овим изборима, не завређују поверење.
Једна од промена које су ови избори донели, јесте појава и прелазак цензуса од стране ,,зелених" покрета (у коалицији са најсрбофобнијим мондијалистима).

Као што смо већ раније истицали, глобалну ,,зелену" агенду смислили су ционисти, са циљем да иста мобилише аполитичне људе за мондијалистичке циљеве, јер су (ционисти) увидели да су традиционалне странке (које су они и контролисали и контролишу) у великом паду. И зато су и у Србији системски медији (и режимски и опозициони) последњих годину дана пропагандно уздизали ,,зелене" покрете и практично их гурнули у парламент. Уз ,,зелене" и осталу мондијалистичку опозицију, као и уз антисрбску и лоповску СНС секту, интегрални део Система су и све „националистичке" опције које су учествовале у данашњем изборном циркусу, и неке од њих ушле у парламент. Јер све до једне су саздане или одржаване снажном логистичком и медијском потпором, било СНС-а, било мондијалистичке опозиције. Саздане су дакле на лажима, корупцији издаји и превари. А по идеогији и духу, ниједна од тих групација, односно нико од њихових вођа, никада и није имао везе са правим србским (светосавским) национализмом (изузев Бошка Обрадовића, некада давно).

За опис суштине читавог актуелног партијашко-изборног циркуса, прикладни су следећи стихови Јована Дучића:

„Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује."