О епилогу председничких избора у Црној Гори

03. априла 2023. / Коментар

Јучерашњи убедљиви и очекивани изборни пораз Мила Ђукановића, важан је за србску ствар у Црној Гори, јер је тиме заокружено развлашћивање србомрзачког ДПС-а.

Нема наравно места никаквој еуфорији, јер Црна Гора остаје под НАТО-мондијалистичком окупацијом, окована у монтeнегрински лажни идентитет. И новоизабрани председник, као и практично све парламентарне групације (укључујући квазисрбски ДФ) јесу део тог миљеа, и атлантистички окупатор Црне Горе посредством своје уходане системске и медијске машинерије, труди се да одржава такво стање.
У јуну ће се одржати нови парламентарни избори. Извесно је да ће ДПС након тих избора имати значајно мање мандата него што их има сада, и то би требало да олакша стварање и склапање нове владајуће коалиције без ДПС-а, која ће бити стабилнија него досадашње владе у протеклих две и по године.  Ипак, не можемо да искључујемо могућност да по вољи НАТО окупатора, и сутрашњи рециклирани и ослабљени ДПС буде део неке владајуће коалиције у будућности, али чак и ако се то деси, то неће бити више ни изблиза исти ДПС, у смислу снаге и позиције коју у том случају буде имао.

Због чега се онда ипак радујемо поразу Мила Ђукановића када његове западне газде, имају једнаку власт и над његовим водећим опонентима? 

Због тога што су Мило Ђукановић и ДПС, убедљиво најантисрбскија опција у Црној Гори. Они су створили усташко-брозовску атмосферу линча и прогона над свиме што је србско и православно. Тако да је борба против ДПС-а, борба за деусташизацију Црне Горе.
Тек када се заокружи процес деусташизације Црне Горе, могу се градити много бољи основи за друге преко потребне борбе са србско-православног становишта (демонтенегризација и демондијализација). За протекле две и по године од када је започет процес деусташизације Црне Горе (када се десио изборни пораз ДПС на таласу литија), измењен је антицрквени закон, потписан је Темељни уговор са СПЦ, која је поново призната као значајан друштвени фактор. Престало је шиканирање због србског изјашњавања, збиле су се бројне јавне масовне манифестације где се испољава србство Црне Горе, итд. Све је то веома важно и за предстојећи попис становништва, који ће се по први пут након Другог светског рата, одржати без антисрбских претњи и насиља. Дакле постоји огромна разлика у друштвеној атмосфери када је ДПС на власти и када није. Зато се радујемо поразу Мила Ђукановића. 

О нашем виђењу дугорочне стратегије ресрбизације Црне Горе, писали смо у више наврата, сада ћемо га опет укратко изложити.

Наиме, србско буђење Црне Горе дошло је након бруталног режимског напада на Цркву. Дакле, Србска Црква се показала као тај његошевски тврд орах који је сломио зубе ДПС-у. И то је јасна порука и јасан путоказ куда србски народ треба да иде. Наставак православне духовне обнове у Црној Гори, неминивно мора добити свој политички израз, мимо странпутица јаловог партијашења. Из тога просхиди и порука која важи једнако за све србске земље. То је порука да је црквеност темељ србског идентитета и да је оцрквљење предуслов истинске србске обнове и србске слободе! Та победа Цркве је стога и победа над свим лажним квазипатриотским путевима и фалсификатима србства широм србских земаља. Јер србства без Цркве и без Христа нема. Без Светог Саве, Светог Василија и Светог Петра. Наравно, не мислимо на номинално позивање на њих, већ на животно исповедништво којем нас они уче.  Јер главни циљ оцрквљења и сабирања Срба око Светог Причешћа јесте тежња ка задобијању Царства Небеског чиме се једино и царство земаљско може ваљано одржати на дуже време, како то учи Свети Николај Србски.