За националистички привредни пут, без страних „инвестиција” и мондијалистичких окупатора

10. април 2023. / Коментар

За разлику од мондијалистичких фанатика који сматрају да је политика повиновања Србије  западним центрима моћи исправна, и да је нарочито исправно разграђивати Србију  и сузбијати србски национализам, мондијалистички популисти и квазипатриоти попут Александра Вучића, причају другачије. Они своју издајничку политику правдају тезом како се Србија налази у милости и немилости западних  центара моћи, те да је осуђена на пропаст, глад и смрт уколико не следи њихове налоге. Најпре, да кажемо, да све и када би ова теза о потпуној зависности Србије од западних центара моћи била тачна, то се онда из етичких и духовних побуда, не би смела водити бескичмењачка политика, која узгред на дуге стазе неминовно води и економско-политичком самоуништењу. Не постоји наравно ни било какав други ваљани разлог за такву политику.

Али без обзира на то, корисно је разобличити горе наведену пропагандну тезу. 

Свакако, у постојећем систему мондијалистичке окупације, где Србијом владају страни амбасадори, тајкуни, партијашки преваранти  и криминалци, једина  економска перспектива и јесте омча саткана од страних кредита и „инвестиција”.  А нама се хоће баш та промена, односно православно-национална револуција као коперникански заокрет, пре свега у духовном смислу што ће органским следом ствари имати неминовно и свој културни, политички и економски израз. Наравно, системски економски „озбиљни стручњаци” ће овакве наше ставове увек настојати да извргну подсмеху, избегавајући било какву полемику. Међутим како умесно указује Драгош Калајић, сви ти  „озбиљни стручњаци” или пак њихови учитељи, ли­стом су својевремено би­ли про­тив­ни­ци „ка­питалистич­ке екс­пло­а­та­ци­је про­ле­те­ри­ја­та” те за­го­вор­ни­ци или про­по­вед­ни­ци свих екс­пе­ри­ме­на­та „ре­ал­ног со­ци­ја­ли­зма”.

Насупрот њиховом лажима, мaнтрама и догмама, ми истичемо следеће.

Потребно је ефикасно обрачунавање са свима онима који су имовинску корист стекли на незаконит или неморалан начин. Уз одузимање имовине, спровести и дугорочну забрану пословања односним лицима. Треба формирати посебан социјални фонд од новчаних средстава и имовине који ће бити заплењени од оних који су их стекли на нелегалан или неморалан начин. Такав фонд, чак и под тежином евентуалних санкција, биће сасвим довољан за подршку свим привредним гранама, као и за спровођење нужних социјалних мера у друштву.

Нужно је  ослободити се заблуде да је новац сам по себи вредност. Он је само средство олакшавања и поспешивања размена, те све своје поруџбине држава може да плати сопственим хартијама од вредности, боновима или обвезницама, извршавајући потом своје обавезе у року, уз помоћ строге али праведне пореске политике, те повећањем монетарне масе сразмерно повећању друштвеног производа.

О овим и другим потребним привредним мерама, писали смо опширније у нашем Политичко-економском програму, који препоручујемо вашој пажњи.