Мисао Збора као авангарда србске борбе против западног либерализма 

15. октобар 2023. / Коментар

Као што је покрет Збор, прво политичко прегнуће у Срба које је као србске непријатеље препознало западне либерал-демократије, односно масонске атлантистичке плутократије, тако је и Србски Добровољачки Корпус, као војска зборашког духа и циља, прва србска оружана формација која је била непријатељска спрам атлантистичко-ционистичког зла, које је данас главни непријатељ србског народа.

Политички антизападни став, који је тек почев од 90-их година ХХ века, постао нормалан за Србе, у време старих збораша био је интелектуална и политичка „јерес". Отуда је идеја Збора авангардна, за разлику од стандардног национализма у Срба оног времена, који је идејни и политички ослонац имао у либерал-демократском Западу.

Међутим, данашњи либерал-демократски националисти и антимондијалисти у Србији, заговарају тезу да данашњи мондијалистички либерализам, нема никакве везе са њиховом идеологијом, то јест са класичним либерализмом, који је „био наклоњен вери и традицији". Ипак, то је велика заблуда. Са једне стране заиста стоји чињеница да су по многим ставовима, класични (пронационални) либерали (и стари и данашњи) далеко од модерних мондијалиста. Али са друге стране, то је иста ванзаветна стаза, иста болест, само у другачијем стадијуму, јер модерни либерализам проистиче из класичног либерализма, као пиле из јајета. Наиме, либерална демократија са својим секуларизмом, индивидуализмом и материјализмом, одбацила је Бога као мерила вредности и ударила је на органске основе нације. Казаће на то данашњи либерал-демократски националисти: „Али стари либерали су родољуби и верујући људи, нису атеисти и изроди попут комуниста или мондијалистичких неолиберала!" Заиста, они нису атеисти и многима од њих не може се оспорити снажно родољубиво осећање, али они јесу одбацили хришћански поглед на друштво, одбацили су христоцентричност. Бог је престао за њих да буде мерило вредности. Црквеност и лична побожност, код њих је изветрила, вера је за њих постала више - фолклорни привезак, него оно што треба да буде и што јесте. Они не ишту поредак у коме се стреми Истини и спасењу, већ буржоаски поредак који иако прокламује политичку независност нације, исту своди на бригу за физичку сигурност, материјални иметак и телесна уживања (забаву), а где духовност и (права) уметност имају само декоративну улогу. У либерал-демократском поретку не цени се врлина већ вештина, не сој већ број. И зато је демократија - плутократија (владавина новца).

Из горе описане основне духовне заблуде, проистичу и сви остали падови и заблуде либерала. Отуда су усвојили антихришћанске антинародне идеје и агенде: масонерију, партијашење, капитализам, републиканизам и принцип квантитета (уместо квалитета), одбацивши заветну србску тријаду Бог-краљ-домаћин. Идејно су се везали за „велике западне демократије", очарани њиховим лажним сјајем, те су усвајали све што је у њима модерно у датом тренутку. Баш зато су некадашње либерал-демократске државе, временом постале окупационе области глобалистичко-атлантистичког наддржавног система. То је омогућено плутократско-масонским деловањем и стварањем накарадног духа који вирус демократије увек изнедри из оболеле нације. 

Стари либерали, празнословили су о политичкој слободи, несхватајући да не може бити никакве слободе без служења Богу и борбе против грехова који поробљавају човека. Одбацивање хришћанског и органског погледа на свет, није наравно одмах довело до богоборства али му је отворило пут. Када одвежете лађу од чуна, она ће неко време још бити близу обале. Али временом, таласи ће је постепено све више удаљавати. Тако је Запад отпловио из вода класичног либеализма у овај мондијалистички либерализам. Тако је од класичног „конзервативног" либерализма, еволуцијом настао модерни мондијалистички екстремизам који у синергији и прожимању са култур-марксизмом, кидише на све основе на којима заједница почива. 

Стога, и данашњи либерал-демократски национализам, ма колико декларативно био антимондијалистички, про-породичан и про-традиционалан,
нема целовито решење и одговор на мондијалистичку окупацију, која како рекосмо, јесте метастаза управо либералне демократије. Стога се, класични (либерал-демократски) национализам, супротставља мондијализму само политички, а идеолошки, културолошки и духовно, он нема одговор на мондијализам. Његов животни стил је стил просечног савременог потрошача који се руководи бездушном рекламаторском капиталистичком културом. Национална свест је ту разводњена индивидуализмом и робовањем страсним нагонима. Стога је националистички импулс либералне демократије, јалов. И стога је србству и данас као и у оно време старих збораша, неопходан свеобухватни, целовити православни (светосавски) национализам који има ослонац у хришћанском животном исповедништву и најдубљим силама и вредностима нашег сопства.
Основа такве идеје јесте наша лепа мисао Збора, као авангарда србске борбе против западног либерализма, како у прошлости, тако и у данашњици.

Подвиг и борба!