Глобалистички и израелски ционизам - постоји ли сукоб унутар јеврејског лобија?

Недавно је Карим Кан, главни тужилац Међународног кривичног суда у Хагу (којег не треба мешати са илегалним хашким трибуналом за бившу Југославију), издао налог за хапшење Бенјамина Нетанијахуа, премијера Израела и израелског министра одбране Јоава Галана, обојице због злочина почињених у Гази, али и налог за хапшење вође Хамаса - Исмаила Ханије.

Карим Кан је раније издао налог и за хапшење званичника Руске Федерације, тако да је јасно о каквој институцији и оптужницама се ради. Наиме, и после великих протеста против Нетанијахуа који трају још од 2019. године и са мањим паузама се не смирују до данас, јасно је да израелски премијер, несумњиви злочинац и нескривени циониста, из неког разлога смета одрђеним глобалистичком моћницима (такође Јеврејима) које предводи Сорошева линија. Док Трамп и Нетанијаху желе да реше агресијом и војним путем палестинско питање, али и питање Ирана и свих оних на подручју Блиског истока који се противе израелском терору, сорошевска линија има друге планове, што укључује тзв. обојене револуције, пузајућу окупацију, идеолошку индоктринацију, а можда и рат много већих размера, после којег би избегло арапско и муслиманско становништво дошло на просторе Европе, а простор тзв. „Великог Израела" остао „етнички чист". Обе стране подржавају америчку хегемонију у свету, тако да се слажу у ономе што је главно, а разлике праћене међусобним личним нетрпељивостима, своде се на тактичка и регионална питања. Обе стране подређене су највишим инстанцама јеврејског лобија које толеришу ограничене сукобе унутар нижих инстанци, јер такви сукоби стварају привид плурализма. Још детаља о томе, изнећемо у даљем току чланка, сада ћемо се вратити питању процесуирања Нетјанијахуа. Што се тиче налога за његово хапшење, ако Нетанијахуу треба да буде суђено, то никада неће бити пред глобалистичким судовима. Наиме, САД, које иначе и не признају јурисдикцију МСП у Хагу према својим држављанима, стале су у одбрану Бењамина Нетанијахуа. Баједенова администрација до сада начелно није гледала благонаклоно на Нетанијахуа, често и као решење израелско-палестинског конфликта предлажу план две државе, међутим то је мртво слово на папиру. У реалности САД наоружава Израел а Бајден је и лично осудио налог за хапшење МСП и истакао да по њему не постоји знак једнакости између Израела и Хамаса. Наравно, тачно је да је Хамас извео напад на Израел, али израелска одмазда у којој је до сада страдало на десетине хиљада цивила, махом жена и деце, није једнака Хамасовом нападу, који је узгред и подстакнут деценијским јеврејским терором над становницима Палестине, а посебно онима који живе у Гази. Даље, јасно је и да је сам Хамас производ израелских и америчких тајних служби са циљем слабљења неисламистичких организација: Националног фронта за ослобођење Палестине, и касније - Палестинске ослободилачке организације, коју је годинама предводио Јасер Арафат. Хамас, исламистичко чедо Израела и САД често је својим потезима радио против интереса Палестинаца, међутим од када се налазе под патронатом Ирана, бар делује да је њихов отпор окупаторима искрен, посебно јер имају дипломатске контакте и са званичницима земаља које су на глобалном нивоу противници САД, а то да ли је Израел знао за напад из октобра, или су њихове службе по први пут ухваћене на спавању, нисмо сазнали до данас. Свакако, отпор Хамаса и поред свих жртава не јењава, и мора се признати да се борци овог покрета, иако слабо наоружани и одсечени од сваког снабдевања, храбро боре са неупоредиво моћнијим противником. Ипак, највећа жртва ових глобалистичких игара јесте палестински народ у Гази који страда свакодневно у огромном броју. Слике погинулих и рањених обилазе свет, Израел спречава допремање хуманитарне помоћи у Газу, тако да страдање од бомби и метака није једино, многи умиру и од глади и жеђи, што показује невероватну суровост јеврејских агресора, и јасно је да је план Израела потпуно уништење Палестинаца у Гази. И док Американци и дање подржавају Израел, из Европе стижу вести да су западноевропске државе - Норвешка, Ирска и Шпанија признале Палестину као државу. На то је израелска администрација бурно реаговала, и саопштила да ће предузети мере - за свако ново признање Палестине, основаће ново јервејско насеље на отетој палестинској земљи. Истовремено, на факултетима у Америци сорошевске студентске организације организују масовне протесте подршке Палестини, њима се придружују и неки лево-либерални покрети који су до сада били против Трампа као и против традиционалистичког дела САД. Са тим у вези и неке сорошевске групе које обитавају у Србији подржавају Палестину, попут ,,Жена у црном. Да ли све то заправо указује на постојање реалне поделе унутар атлантистичко-ционистичких центара моћи, или представља још једну димну завесу, која свету треба да сакрије праву слику, и представи да нису сви атлантистичко-ционистички моћници за убијање недужних Палестинаца? Ипак мислимо да је ово друго, и да су евентуалне несугласице међу одређеним ционистима само персоналне природе. Као што рекосмо, обе стране подређене су највишим инстанцама јеврејског лобија које толеришу ограничене сукобе унутар нижих инстанци, јер такви сукоби стварају привид плурализма унутар модерног Запада.

За стратешко поткусуривање послужила је и резолуција о тзв ,,геноциду" у Сребреници недавно усвојена на седници генералне скупштине УН. За њено усвајање Израел истина није гласао, али јесу САД, Британија, Немачка и друге земље у којима влада атлантистичко-ционостичка клика. Занимљиво је било и гласање Ирана, ирански званичници су пре резолуције давали изјаве да у Сребреници није било геноцида, да би гласали за резолуцију, а све се то дешава након смрти иранског председника и министра иностраних послова у сумњивој несрећи са хеликоптером. Хеликоптерске несреће се дешавају, и могуће је да на несрећу није било никаквих спољних утицаја, али је могуће и да је ту Израел умешао своје прсте, посебно јер је хеликоптер путовао из Азербејџана, који годинама представља највећу јеврејску шпијунску базу. Да се чудне ствари дешавају сведочи и атентат на Роберта Фица, којег је ранио из ватреног оружја средовечни мушкарац либералних схватања, наравно да то није случајни ,,психички болесник" каквим желе да га представе већ је индоктриниран од стране западних служби на такав подухват. Дивљање западних и прозападних тајних служби је кренуло још од убиства Дарије Дугине, и наставља се све до данас. Кренуло је са мање утицајним људима попут поменуте Дугине и Валдена Татарског, а на ред су дошли и највећи званичници држава. Дешавања у свету су све динамичнија, атентати, политички притисци, рат на простору Малорусије и Новорусије не јењава, у Гази такође, а Кина изводи војне вежбе близу Тајвана, тако да је можда могуће отварање и тог фронта. Како год, извесно је да је униполарном свету дошао крај, а да стари хегемон - САД, са својим сателитима попут Израела, Украјине, Тајвана и других прелази у очајничку дефанзиву не би ли одржао постојеће позиције. О исходу глобалних сукоба је још тешко говорити. Победа ционистичких снага у актуелним ратовима дефинитивно би још више приближила човечанство епохи Антихриста, док би порази, исту одложили. Како ће се све завршити не знамо, али знамо да је за нас хришћане првасходан духовни ниво борбе у свакодневним животу, из чега органски происходи и правилно гледиште на политичка и геополитичка питања. Стога, ми знамо да је борба против НАТО-а, укро-сепаратиста и агресије Израела, праведна борба. Што се тиче Нетанијахуа, али и Зеленског, и других злотвора, ако им и не буде судио неки земаљски суд, стаће пред онај најважнији - Божији, а њихова недела тада нико неће моћи да сакрије и одбрани.