Режим и антисрбска опозиција, уједињени под огавним знамењем „параде" срама

08. септембар 2024. / Коментар

Јуче су под смрдљивом шареном заставом, коју смо ми претходно провукли кроз канту за смеће, заједнички шетали актуелни антисрбски министри и припадници антисрбске опозиције. Јер све заједно, уједињује их борба за изопаченост и служење злочиначким западним газдама. Као што и заједнички бесрамно игноришу тему шиптарског гашења србских институција на северу јужне србске покрајине.

Читав јучерашњи дан, протекао је у знаку појачане режимске демагогије. Наиме, док су Вучић, део Владе и представници „Рио Тинта" у Подрињу настојали да јефтиним демагошким и шибицарским триковима преваре и слуде тамошњи народ, премијер Вучевић са другим делом Владе боравио је у банатском селу Перлез, где се измотавао и симулирао контру „паради" срама, организовањем „Дана породице". Међутим, они су те „Дане породице" сместили у поменуто село, док су центар Београда резервисали за изопачене наказе, све са њиховом огавном заставом на здању Скупштине. А са њима, шетао је трећи део Владе.

Наиме, Вучићев криминални и издајнички режим који и даље срамно прећуткује нови дебакл своје политике на Косову и Метохији, спровео је јуче још једну „параду" срама, услед поразне чињенице да данашњи Срби (који су листом против „параде"), у огромној већини повијају врат („да се не замере") и не супротстављају се овој режимској агресији наметања изопачењаштва и скрнављења улица Београда.
Ипак, има родољуба, међу којима су и наши активисти (од којих је један јуче и ухапшен), а који упркос мнозини Срба - поткупљених, застрашених или обезвољених на отпор „паради" срама, својим присуством у центру Београда сваке године врше какав-такав притисак на њено спровођење. И тиме не врше залудан посао, напротив. Јер док год постоји макар и мали притисак, постојаће и репресивне мере уз полицијску блокаду центра града, што све обесмишљава жељени концепт параде, какав постоји на Западу.
Стога, док год је тако, не може се говорити ни о тријумфу мондијалистичких злотвора који намећу изопаченост србском народу. А свакако, пут служења злу, не може ни у ком случају бити пут тријумфа. То је пут суноврата и таме. А пут борбе за православну веру и нашу србску отаџбину, то је пут тријимфа, пут светлости. Стога ћемо се и даље неодступно борити за здраву Србију, против изопачености! И сходно нашим могућностима, борити се против „параде" срама.

Подвиг и борба!