Хришћанство за нас није само просто још један део традиције, за нас је оно суштина и средиште из ког извире и израста наша идеологија, наш поглед на свет. Пут православног Хришћанства је пут светлости којим је пошао србски народ. Пут који је касније утемељио Свети Сава, отац србске нације, изнедривши блиставу србску хришћанску културу, која је своју пуноћу и врхунац управо достигла у време наших светих владара из лоза Немањића и Лазаревића.
Истина Христова и пут спасења којим нас Он сам води, јесте најснажнији, најсигурнији и најбољи чинилац за који се може везати један народ. Наш поглед на свет, односно аутентичан србски (светосавски) поглед на свет, извире управо из хришћанске вере.
Наш национализам (родољубље) извире и из друге највеће заповести, по Христовим речима, која гласи: „Љуби ближњега свога као самога себе.” (Мт. 22, 39). Наиме, нација као најмања историјска јединица чији је покрет релевантан у људској историји, представља посебно упечатљиву и значајну категорију људи који су једни другима ближњи. Јер као што посматрамо чланове своје породице као своје ближње, исто тако треба да посматрамо припаднике србског народа као своје ближње из широке народне породице. Иако наравно не безусловно (пример је и јеванђелска прича о милостивом Самарјанину), што опет не релативизује хришћански значај родољубља, које је по речима Светог владике Николаја – „школа за широко хришћанско човекољубље”.
Потпору и за наш концепт социјалне правде такође можемо наћи у Светом Писму: „И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно.” (Дап. 2, 45) – расподела добара међу народом према потреби, али и према заслугама.
Наш монархизам такође има своју хришћанску суштину, јер монархија је концепт устројен од Бога, јер и сам Бог је Цар у Царству Небеском, па самим тим једини исправан поредак на земљи може бити онај који има узор у поретку који је Господ устројио на Небесима.
И наш став о чувању расног сопства, има своје вишеструко утемељење у Светом Писму, између осталог и кроз означену корелацију између мешања крви и одступништва од вере и завета (Књига Јездрина – главе 9 и 10), или како би Свети владика Николај рекао – мешавина крви, језика и расположења, производи страх, немир, себичност, грабеж и осећање сталне несигурности.
Све нам ово говори да без Христа ништа није исправно или није потпуно, јер само Он даје пуноћу свему и само Он доноси спасење и појединцима и народима. А има ли шта лепше и потпуније, гледано и са чисто националног становишта, од борбе за спасење и живот вечни свога народа?
Ступи у Акцију, победи окупацију!
Подвиг и борба!