Још деведесетих година ХХ века, иако су и неокомунистичка власт и антисрбска, односно квазипатриотска опозиција, углавном биле против ђенерала Милана Недића, његово велико дело спасавања србске нејачи током Другог светског рата нико није успео да сакрије. Услед иницијатива великог броја угледних личности, поштовање лика и дела Милана Недића још тада је у Србији добило својеврсно право политичког грађанства.
Наиме, још 1992. године у Београдском драмском позоришту извођена је представа Синише Ковачевића „Ђенерал Милан Недић“, а академик Матија Бећковић је након њене премијере изјавио: „Као што Авала не може издати Београд, тако ни Недић није могао издати Србију“. Сличне, веома позитивне изјаве о Недићу давали су и академик Владета Јеротић, Светлана Велмар-Јанковић, Мило Ломпар и многи други. Академик Дејан Медаковић је 1993. године сврстао ђенерала Недића међу 100 знаменитих Срба, а патријарх Павле је у више наврата служио помен ђенералу Недићу и притом изговарао лепе речи о њему.
Даље, у згради Владе Србије је од 2006. до 2009. године стајала слика ђенерала Недића, заједно са сликама осталих „премијера Србије“ кроз историју, а у Аранђеловцу је једна улица добила назив по њему и тај назив носи и дан-данас.
Дакле, поштовање лика и дела Милана Недића већ деценијама има у Србији право политичког грађанства. Стога и за већину данашњих Срба, упркос комунистичкој деценијској пропаганди, Недић није негативна личност. Већина људи у Србији га сматра контроверзним и има уздржан став, али све је више оних који имају позитиван однос према овом србском великану.
Међутим, повампирени поклоници крволока Броза, под маском антифашизма, хистерично настоје да скандализују чин одавања поште ђенералу Недићу и да, мимо реалног наратива који постоји у србском друштву, изврше вештачко померање дискурса улево. Њихова мржња према Недићу маска је за њихову приврженост злочиначкој комунистичкој идеологији и мржњу према Србији и србском народу, који је тешко пострадао од руку комунистичких злочинаца.
Једноставно, није и не може бити никакав скандал то што се у Србији јавно велича Милан Недић, али несумњиво јесте скандал то што у Србији нису откопане, нити адекватно обележене, масовне гробнице са десетинама хиљада жртава комунистичког терора. Нису опојани њихови гробови, нити су отворене архиве како би се видело шта су све србски народ и Црква преживели под црвеним зверима, које су, замислите, убиле више србских свештеника чак и од усташа!
И данас су, као што видимо, попут старих комуниста и усташа, и данашњи комунисти и усташе жедни србске крви и у паници су због тога што се србска омладина окреће родољубљу и презире њихове интернационалистичке, атеистичке и србомрзачке мантре.
Стога позивамо родољубиве и правдољубиве Србе и Србкиње да дођу у среду, 4. 2, у 20 часова, на угао улица Симине и Књегиње Љубице у Београду, да одају почаст србском великану Милану Недићу, као и да покажу свим мондијалистичким, неоусташким и необољшевичким мрзитељима србства да су њихове лажи јалове, да су они сами прошлост и да им је место на ђубришту историје.
Живео ђенерал Милан Недић, живела Србија!