Одржан је пети по реду националистички марш у Београду, посвећен сећању на подвиг и жртву младог србског родољуба Зорана Вујовића који је трагично настрадао учествујући у пројави правденог народног гнева против америчког окупатора 2008. године.
И овога пута, марш који традиционално, под окриљем Комитета 212 заједнички организују Србска Акција и Клуб 451, започет је на платоу испред цркве Светог Марка, а завршен је код зграде где се налазила амбасада САД, где је Зоран и јуначки пао. У маршу су и овога пута учешће узели представници европских националистичких покрета. Србска Акција, угостила је другове и другарице из грчке Златне Зоре и француског покрета Les Nationalistes, са којима је пре марша, заједнички одала почаст француском родољубу Квентину, мучки убијеном од стране левичарских злотвора.
Пред почетак марша, код цркве, прислужене су воштанице и узнесене молитве, а потом је уз стег са крстом, венце, бакље и руже, колона окупљених националиста достојанствено кренула предвиђеном трасом марша, и преко Булевара краља Александра и улице Кнеза Милоша, стигла на одредиште.
Ту су положени венци и руже, након што је три пута гласно узвикнуто Зораново име и презиме, на шта је уследио трократни громогласни одговор: „Присутан!“
Овај наш марш је марш сећања али и марш побуне против окупације Косова и Метохије, побуне против НАТО злочинаца и свих њихових слугу, укључујући и актуелни издајнички режим.
Идеја такве побуне, несумњиво је водила је и Зорана. Надахнут љубављу према србском Косову и Метохији и мржњом према неправди и окупацији србске земље, Зоран је осветлао образ новим србским нараштајима, указавши им на трновит али узвишени пут на коме је љубав према роду постављена изнад бриге за земни живот.
Трагичном смрћу, Зоран је завио у црно своје најближе, наневши им непреболну рану, у чијем болу саучешће узимају и сви србски националисти, који су ганути Зорановом судбином али и подстакнути на даље пружање отпора окупатору!
Поставши тако једним од симбола савремене патриотске борбе долазеће младе Србије за србско Косово и Метохију, Зоран је посведоченом храброшћу и родољубљем, несумњиво засветлео духом Лазаревих витезова! Чврсто верујемо да се својим херојским чином и обрео у њиховом друштву у Небеској Србији!
Вѣчнаѧ памѧть
