Претходних дана, у свету се све отвореније прича о правом и основним узроку ционистичке агресије на Блиском истоку, а поводом рата који су Израел и ционистичка колонија – САД, повели против Ирана.
О том узорку, више пута смо писали, између осталог и у нашем чланку из 2017. године, где смо истакли и следеће:
„Својим отпором јудео-ционистичкој окупацији Свете земље, Палестинци одлажу (успоравају) зацарење Антихриста. Не могу да га спрече или задрже, јер то, по Светим Оцима, може само православни монарх (цар), али то не умањује геополитички и мистички значај палестинског отпора. Баш као што је ритуално убијање православног цара 1918. године, од стране бољшевика имало мистички значај. Наиме, Јевреји очекују Антихриста као свог обећаног месију, а који ће се, по предању, зацарити у обновљеном Соломоновом храму у Јерусалиму.“
Са тим у вези, рат у Светој Земљи и на Блиском истоку, погрешно је посматрати као верски рат јудаизма против ислама. Овај рат јесте јеврејска геноцидна и религиозна агенда, где су мете палестински Арапи, без обзира на то да ли су муслимани или хришћани. И Иран је мета као једина снажна држава на Блиском истоку која је противтежа Израелу, и самим тим – препрека стварању Великог Израела и изградњи Трећег храма у којем ционисти планирају са устоличе свог месију, то јест Антихриста.
Jeврејски ратни циљ и мотив као манифестације огољеног шовинизма, јесу засновани на јудаизму, али и у том смислу, јевреји добро знају да су им главни непријатељи, не муслимани, већ православни хришћани. Јер талмудистички јудаизам као религија, настао је на темељу христомржње и христоубиства. Као такав, он представља контраст хришћанском благоверју и Христовој истини.
Истини која ће на крају тријумфовати.