Бела кошуља и прслук, основа су свих ношњи европских народа. Од Балкана до Скандинавије, и од Пиринеја до Урала. Све европске ношње имају белу ланену кошуљу и прслук као основу, која се разликује по кроју и везу.
Лан је био најдоступнији материјал у Европи, а бела боја је у хришћанској традицији симбол чистоте.
Прслук је настао као практичан горњи слој који греје тело (посебно грудни кош), не ограничава покрет руку (важно за рад) и омогућава украшавање без велике потрошње тканине. Он је практичан јер је преовлађујућа европска клима захтевала слојевито облачење. У женским ношњама место прслука може да заузима хаљина чији је горњи део налик на форму прслука.
Ланена кошуља са прслуком проистиче из аријевског искона, као заједничке расне основе Европљана, појачане римским наслеђем (у Риму настаје туника као претеча кошуље) и средњовековног ширења кројева путем трговине и миграција унутар континента.
Европске ношње састоје се дакле од више одвојених основних делова и имају наглашен струк (посебно код женских ношњи), за разлику од азијских које се најчешће заснивају на једном основном комаду (хаљина, огртач), на ширем, равном кроју без наглашеног струка и са много свиле (Источна Азија) или памука (Блиски исток, Индија).
Европске ношње одликују геометријски вез, биљни мотиви и хришћанска симболика. Оне су битно обележје култура европских народа и све заједно – предстаљају важну идентитетску одлику праве Европе – беле и хришћанске.
И србска народна ношња, у свим својим варијацијама, представља бисер србске (самим тим и европске) културе. По историјском развоју, она представља мешавину европског и оријенталног, а по корену и основи, она је чисто европског (словенско-балканског) карактера.
По идентитету, она је аутентична србска, као одраз естетике и духа србског човека кроз векове.
Розета – гласило женских активиста Србске акције
Thuleism: Ношње Европе: https://www.instagram.com/reel/DR5Me7cAi9X/?igsh=c2toN3BzNnVzZWhl