„Јевреји нису народ као други народи, одиста. Њима постигнути успеси нису довољни. Две ствари им у свету сметају, и све док ове не буду уништене, Јевреји неће сматрати да су постигли свој циљ. Прва ствар је хришћанство, а друга национализам.
Хришћанство је духовна препрека. Многи греше када хришћанство сматрају јеврејском вером због историјске везе хришћанства с јеврејством. А далеко је значајније за разумевање овог односа, не њихов историјски сукоб, него њихово сродништво. Јеврејство је хтело да окује свет у своје обичаје, свој закон, своје схватање. Оно није схватило да Бог и непокорне анђеле избацује, а камоли неће и народ који би хтео и Бога за вечита времена да веже у оквире привремене, који су некад, историјски схваћено, били и умесни и оправдани.
Хришћанство је дошло и на место Закона донело Истину и Љубав, које превазилазе Закон у свему. Мојсије је прописивао шта ће се јести и пити, и кад и како радити. Исус се тиме не бави. Он открива очинство Божије и упућује људе, као синове Божије, да теже да стигну савршенство бескрајно савршеног им Оца. И што је најглавније, Исус на тај начин свима народима открива тај пут, те тиме руши старозаветски монопол јеврејском народу обезбеђен. А како ни у духовном погледу Јевреји не могу без монопола, то је Христова слобода препрека сваком њиховом империјализму.
Национализам је политичка препрека. Док постоји национализам, нације ће имати своје сопствене државе. А свака држава, чак и она којом су успели потајно да завладају Јевреји, док је везана за име и појам једног одређеног народа, само ако народ отвори очи и види свој стварни положај, зачас се може претворити у прави, верни алат судбине дотичног народа. А чим се то деси, она се мора окренути против Јевреја, што је довољно да за једну ноћ Јевреји изгубе све што су за 150 година лукавом и напорном игром стекли.“
Димитрије Љотић