Положај србског народа на окупираном и изданом Косову и Метохији сваког дана је све гори. Осим шиптарских кровлока и њихових НАТО газда, за то су посебно криви издајнички режим у Србији, али и владајући дух код данашњих Срба. Јер превише је оних са недовољном бригом за нашу свету земљу, а има и изрода које занима само „светски бол“ за далека жаришта, док их страдање својих сународника апсолутно не дотиче.
Шиптарски терористи порушили су тешком механизацијом србске куће и зграде крај језера Газиводе које је Александар Вучић предао Шиптарима, док је терористичка „влада“ донела одлуку да ће све групе које ходочасте на Косово и Метохију бити у обавези да као водича имају особу са лиценцом коју су издали органи шиптарских терориста. Ово је директна последица политике Александра Вучића и потписивања Бриселског и Охридског споразума. Као и његове чврсте опредељености да не спроводи контрамере.
Вучић је Шиптарима дао све, и они сада врше удар на светиње – светињу дома и Србску Православну Цркву. Хвалио се он јавно не тако давно како „не да Газиводе“, док сада гледамо сцене рушења србских кућа и њихове власнике у сузама.
Посебна опасност прети нашој Цркви и србском културном и историјском наслеђу. Наиме, шиптарски терористи прописали су да ће свака организована ходочасничка тура која походи србске манастире морати да има водича са лиценцом издатом од шиптарских терориста. То би практично значило да ће Србе о србским манастирима и њиховој историји, о колевци србске духовности, „учити“ Шиптари. Шириће монструозну лаж како су ти силни србски манастири и цркве на Косову и Метохији шиптарско наслеђе. Ипак, убеђени смо да им такво злодело неће проћи, и борићемо се за то!
Да су напади на Србску Цркву добили јачи интензитет, сведочи и провала Николе Џуке, самозваног „архиепископа“ секте која себе назива „Аутокефална православна црква Косова“. Никола Џука је агент шиптарских служби и њихових глобалистичких господара. Он није никакав „архиепископ“, већ пандам Мирашу Дедеићу у Црној Гори. Он има задатак вршења посебне врсте притиска на Србску Православну Цркву, која је на том простору од свог оснивања 1219. године.
Наравно, ово је тек почетак. Притисци на Србе, на оно што је остало од србских институција, као и на ону најважнију – Србску Православну Цркву, тек следе. Жестоки напади и удари неће се зауставити док Александар Вучић са својом булументом не буде смењен са власти. Као и док не дође до промене владајућег духа код данашњих Срба, што је битан и неизоставни предуслов преласка кормила Србије из руку издајника у руке родољуба који ће одбранити србски народ на Косову и Метохији и вратити нашу свету земљу под окриље Србије.