Данашњи поборници левичарских доктрина, попут комунизма или анархизма, иако се бусају у свој наводни антикапитализам, обичан су привезак сорошевских капиталиста, учествујући у њиховим агендама попут хистеричне христофобије, промоције педерастије или замене становништва (подршке најезди миграната).
Ту је по среди изворна симбиоза либерализма и комунизма, и њиховог заједничког презира према природно наслеђеним, претпоставкама заједнице: вери, нацији, раси и породици.
За разлику од левичарских лажних бунтовника, који служе пре свега интернационалном крупном капиталу, а све више и „домаћем“ – тајкунском, национал-револуционарни политички војник посвећен је једнако и борби против спољњег завојевача и борби против унутрашњег експлоататора, нарочито данас у ери глобализације и ционистичке окупационе владе, где су унутрашњи и спољашњи непријатељи народа тесно повезани концима Система, као механизма који прожима готово све савремене институције и који се налази у основи данашњег поретка.
Отуда је националистички усмерени социјализам једини противотров систематском расулу и једина идеолошка форма која је у хармонији са Божијим законом и природом људске заједнице.
Бог, нација, рад!
Подвиг и борба!