Стратегија и смисао борбе за Косово и Метохију

29. август 2011. / Коментар

Морална снага и спремност на оружану одбрану јесу силе које одвраћају непријатеља и које снаже и негују слободарски дух који ће у повољним околностима сутрашњице обасјати груду зрацима слободе.

Ако је очекивано и природно то што се политика издајничког и пљачкашког режима у Београду по питању Косова и Метохије показала као јалова и штетна по србски интерес, није и не може бити природан однос који по истом питању доминира код данашњих генерација Срба. Гледано кроз призму савести, разума и сопства, такво стање духа јесте, као што рекосмо, сасвим неприродно и потребно је побунити се против њега, као и свега осталог што данашњи род србски паралише и везује му руке пред постојећим злом. Нико од нас не сме говорити како се „не може више ништа учинити“, то јест „да је некада могло, а сада више не може“. Истина је да привремено не можемо спречити окупацију наше свете земље, али можемо и морамо да покажемо да смо уистину Срби, а не бесловесни потрошачи и пуки шрафчићи глобалне машинерије Система, у коме постоје само закони материје, профита и чулних уживања, а непожељни су сви духовни садржаји који човека чине човеком, а Србина Србином.

Ваља нам отуда образложити основу стратегије по овом питању, као и смисла саме борбе. Не мислимо овде на стратегију издајничке власти, коју препознајемо као непријатеља, а чији представници постепено признају шиптарске псеудо-институције, док са НАТО окупатором закључују споразум без икаквог писаног трага.  Ми имамо у виду народну стратегију, то јест понашање и жељени однос србског народа данас, према питању кризе на Косову и Метохији.

Оно што нам је полазиште јесте чињеница да нам Косово и Метохија припадају као нацији. Иако су данас окупиране, ове територије формално се налазе у саставу Србије, и без обзира на актуелну окупацију, данашње и будуће генерације Срба морају нашу свету косовско-метохијску земљу увек сматрати делом Србије, игноришући разбојничке тековине узурпатора. Морамо јасно и гласно исказати да се не миримо са губитком дела своје територије, и нека свако од нас учини све што је до њега, не би ли одговор нашег народа данас био што достојнији наших јуначких предака, јер ми јесмо крв њихове крви и кост њихове кости! Припадамо народу чија је прошлост светла и херојска, коме је Бог дао снагу, и физичку и моралну, и коме је кроз православну хришћанску веру откривен најузвишенији етички закон и животни смисао, па се поставља питање: смемо ли истрајавати у стању постојеће малодушне неодговорности и дефетизма?

Ваља нам ширити свест о неопходности да се помогне нашој браћи са јужне стране административног прелаза, подршком и моралном и материјалном. У постојећим околностима, успех је очување енклава и какве такве власти Срба на северу, уз избегавање контакта са шиптатрским узурпаторима и инсистирање на чињеници да је Косово и Метохија и данас (макар формално) део Србије. С друге стране, треба избегавати контрапродуктивне провокације према окупатору, али у циљу одвраћања непријатеља, зуби се свакако морају показивати. Уколико дође до покушаја неког вида шиптарске „Олује“, сваки Србин треба да буде спреман да се прикључи оружаном отпору наших сународника у борби за опстанак. Морална снага и спремност на оружану одбрану јесу силе које  одвраћају непријатеља и које снаже и негују слободарски дух, који ће у повољним околностима сутрашњице обасјати груду зрацима слободе.

На овај начин Србска Акција види контуре жељене србске народне стратегије по питању Косова и Метохије, све до промена на унутарполитичком и глобалном плану, које ће омогућити ослобођење свете србске земље.

Што се тиче смисла србске борбе за Косово и Метохију, он је вишеслојан али његова срж може се изразити у следећем:

На Косову пољу Видовдана 1389. године, наши преци су на челу са Кнезом Лазарем, бранећи Крст Часни и Слободу Златну, добровољно жртвовали своје земне животе и супротставили се вишеструко бројнијем непријатељу ради сабирања себи плате на Небесима, односно обезбеђења духовне разине постојања у Царству Небеском. А таквим чином створили су и непресушни извор моралне снаге својим потомцима, који су, окрепљујући се на таквом извору, опстајали и побеђивали у ванредно тешким околностима које су их често сналазиле.

Дакле, Косово је Идеја, а не само територија! Отуда, Косово није само циљ, оно је име за саму Борбу. Ако се данас боримо за нашу свету земљу, можда је задуго нећемо имати под србском влашћу, али ћемо поново имати Србију саздану на тој Идеји. А идеје и дух јесу и осовина и смисао сваке политичке делатности, па стога и наши непријатељи више средстава троше борећи се против наших идеја него у отимању наших територија.

И зато, верност Идеји снажи нашу веру у коначни тријумф!