На данашњи 1914. године, почела је Церска битка која се завршила 9. дана касније уласком Србске војске у Шабац и успостављањем контроле над књучним тачкама у окружењу.
У ноћи 15. августа, србски војници наилазе на улогорене аустроугарске извиђачке јединице на источним падинама Цера.
Била је то тешка ноћ, киша је непрестано падала а громови су на моменте осветљавали положаје и непрегледан терен Цера.
Уследиле су борбе које су након неколико дана прерасле у битку.
Непријатеља је изненадила спремност, моћ и храброст србских војника, те већ око 19. августа, он почиње панично повлачење при којем неколицина војника страда удавивши се у Дрини.
У току десетодневне битке србски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених.
Врховни командант србских снага је био престолонаследник принц Александар, са начелником генералштаба војводом Радомиром Путником, који је раније командовао србским снагама у Балканским ратовима. Генерал Петар Бојовић командовао је Првом, генерал Степа Степановић – Другом, а Павле Јуришић Штурм – Трећом армијом.
Врховни командант аустроугарских снага био је генерал Оскар Поћорек који је био убеђен да ће битка имати другачији исход. Једном приликом се чак дрзнуо да Србе назове „узгајивачима свиња”. Врло брзо се уверио да поред узгајања стоке, Срби умеју јако добро да ратују.
Да, то су били сељаци, захваљујући којима смо ми данас ту где јесмо. То су били они који нису постављали питања већ су знали шта морају. Са вером у Бога кренули су у тај мрак спремни да положе своје животе.
Морали су то да учине, не толико за себе колико за нас, њихове потомке. Борили су се на начин на који ми треба да се боримо за своје потомке, јер ова земља је само добијала на „тежини“ сваки пут када је крв проливена за њу.
А било их је много. Тек ће их бити.
Будимо поносни, али пре свега достојни својих славних предака и не дозволимо да нам било шта овоземаљско буде прече од наше отаџбине, јер је она заиста вредна живота и смрти.
Церски јунаци, слава вам и хвала!