Данас се навршило осам и по деценија од оснивања Србског Добровољачког Корпуса (СДК) – када је министар у Влади народног спаса – Михаило Олћан, предложио да се као последња линија одбране од помахниталог комунистичког устанка, оформе добровољачке јединице и обећао да у покрету Збор и зборашкој омладини (Белим орловима), може пронаћи пет стотина добровољаца.
Тако су, приликом формирања СДК, а и касније, припадници Збора чинили окосницу ове нове србске војске, у чије су одреде могле ступити само особе које су биле идеолошки свесне, национално и морално исправне и физички способне. Војске која је по свом циљу, карактеру и моралној спреми, потпуно одговарала древном архетипу србског христољубивог војинства. Која није служила лажним савезницма србског народа нити је представљала било чију марионету, већ је својом борбом и својим идеализмом, разбијала подмукле планове комуниста, циониста и њихових либерал-демократских слугу.
Отуда и савремена потреба за проналаском инспирације за актуелну Србску борбу, управо у старој борби Србских добровољаца, којима уосталом, цело данашње Србство дугује благодарност. А то што огромна већина данашњих Срба није свесна те чињенице, повезано је са актуелним стањем нације. Са одсуством духовних и идејних координата код данашњих Срба, што је узрок и свих других проблема: политичких, друштвених и економских.
Решење није и не може бити у класичном (либерал-демократском) национализму, већ у хришћанском (светосавском) органском национализму, који је био и идеологија Србског Добровољачког Корпуса и чије дело, како каже позната корачница – настављамо ми!
Подвиг и борба!