Систем данашњем човеку, а нарочито жени, сервира искривљену слику успеха, лепоте и слободе.
Вреднује оно што је пролазно: статус, новац, популарност и личну самореализацију без одговорности према другима. А све то, свесно или несвесно, води ка томе да народ изгуби свест о себи као заветној заједници – да заборави ко је, шта је и куда иде.
Зато један народ мора имати нешто што је изнад дневних трендова. Мора имати вредности које не зависе од моде, времена и туђих мерила. Мора имати узоре чија се величина не мери бројем пратилаца на мрежама, новцем или спољашњим изгледом, већ вером, врлином, жртвом, љубављу и снагом карактера.
За србске жене и девојке такви узори нису измишљени. Они су већ део нашег наслеђа.
То су наше светитељке – жене којима је Бог мерило свега а врховни циљ – вечно пребивање у Небеској Србији. Које су својим животом показале шта значи бити достојанствена, снажна и истински слободна. Жене које су умеле да воле, да трпе, да се жртвују, да чувају породицу и веру, али и да буду стубови својих домова и своје нације.
Од Свете Анастасије – мајке Светог Саве, преко књегиње Милице, до Свете Ангелине и многих других.
Треба рећи да окретање ка овим светим узорима није повратак у прошлост, већ једини сигуран путоказ за будућност.
Када србске девојке и жене у њима буду виделе своје истинске идеале, србска нација ће поново имати чврст темељ, знаће ко је, шта је и обновиће се као жива заветна заједница која сигурно корача кроз време. Кроз подвиг и борбу, на путу ка вечности! 😀