Дана 18. новембра 1920. године, по први пут у историји, једна европска држава – Совјетска Русија, легализовала је абортус. Тиме су се отворила ђавоља врата масовном убијању нерођене деце.
Сто шест година касније тај злочин је постао догма готово читаве окупиране Европе. Ни Србија није изузетак – иако званична статистика не обухвата приватне клинике, број абортуса код нас је и даље застрашујуће висок и представља један од најтежих облика беле куге и систематског уништавања сопственог потомства.
У корену тог злочина од 18. новембра 1920. стоје поборници идеологије која се и данас бори против породице, вере и нације. То су Александра Колонтај и следбеници марксистичког феминизма – управо они који су, заједно са Кларом Цеткин, успоставили „Међународни дан жена“ као оруђе за разарање природног поретка. Од Петрограда 1917. до данашњих „репродуктивних права“ ради се о једном непрекидном пројекту: демонтажи породице, одвајању жене од мајчинства и народа од његове будућности.
Абортус није право, абортус је убиство невиног људског бића. Злочин против детета, против србског народа и против Бога.
Наше француске саборкиње Каријатиде покренуле су ову заједничку акцију. Розета, женско активистичко крило Србске Акције, придружује им се и потврђује: право на живот сваког зачетог детета је неотуђиво. Црква, држава, породица и сваки Србин и Србкиња имају дужност да штите нерођене.
Ми ћемо се борити против сваке идеологије – било комунистичке, либерално-демократске или прогресивне – која оправдава чедоморство.
Нећемо ћутати у име оних којима је ускраћено и рођење и сахрана. Они су наша будућност.
„Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.“
(Мт. 25, 40)
Розета – женско активичко крило Србске Акције
