Две деценије Републике Србске

08. јануар 2012. / Коментар

Република Србска, као национална држава створена у рату, борбом и крвљу, у ванредно тешким околностима, била је и остала бастион националне идеје у Европи, утолико више што је створена из отпора антиевропској исламској експанзији, потпомогнутој из читавог муслиманског света. Услед значаја који још од самог свог оснивања придаје православној вери као сржи србског националног идентитета, Република Србска представља прави светосавски бисер у круни вековног србског државотворног подвига.

На дан Светог архиђакона Стефана, трећег дана празновања Рождества Христовог, лета Господњег 1992. године, рођена је и нова србска држава – Србска република Босна и Херцеговина (касније названа Република Србска). Као реакција на антисрбски чин муслиманско-хрватског прегласавања и нелегалног „отцепљења“ Босне и Херцеговине од умируће СФРЈ, србски народ предвођен Србском демократском странком и др Радованом Караџићем, оснива поменуту територијалну јединицу коју отцепљује од нелегално створене антисрбске „државе“ Босне и Херцеговине, и проглашава је новом федералном јединицом Југославије.

С обзиром да се СФРЈ фактички распала током 1992. године, новооснована Република Србска фигурирала је током ратних година као суверена и самостално организована територија са свим елементима државности. Због тога се може рећи да је Република Србска не само нова србска држава, већ и прва после осам деценија која је понела србско име и србко знамење (после утапања Краљевине Србије у Краљевину СХС). Због тога она и оличава својеврсан васкрс националне свести прекодринских Срба, упркос деценијској комунистичкој десрбизацији Босне и Херцеговине и упркос удруженој муслиманско-хрватској агресији, која је претила да понови стравичне размере геноцида према Србима из Другог светског рата.

Република Србска, као национална држава створена у рату, борбом и крвљу, у ванредно тешким околностима, била је и остала бастион националне идеје у Европи, утолико више што је створена из отпора антиевропској исламској експанзији, потпомогнутој из читавог муслиманског света. Услед значаја који још од самог свог оснивања придаје православној вери као сржи србског националног идентитета, Република Србска представља прави светосавски бисер у круни вековног србског државотворног подвига.

И данас, иако је Дејтонским споразумом десеткована и окупирана, и касније од стране издајника у великој мери развлашћена (контрола над границом и царином, судска и војна власт пренети су на ниво такозване Републике БиХ), Република Србска остала је трн у оку свим нашим непријатељима, који се неће смирити док не успеју да је униште или док у тим својим настојањима коначно не буду поражени. И та чињеница треба да буде додатни подстицај за све србске родољубе у борби за њен опстанак. Она је симбол србског отпора планетарном мондијализму, исламској и ватиканској агресији и симбол победе србског оружја! Њено стварање и опстанак, упркос силама немерљивим које су се надвиле над србском земљом, јесте победа и светлост у мраку нових србских егзодуса током последње две деценије.

Управо зато, сјај Републике Србске и љубав према њој, били су и остали надахнуће србским родољубима, као и семе сутрашње србске победе и стварања јединствене србске државе, и то на територији читаве србске Босне и србске Херцеговине, као и свих србских земаља.