Бедем ширењу „Арапског пролећа“

19. фебруар 2012. / Коментар

Вишемесечна жестока пропаганда, коју западни центри моћи воде против Ирана и Сирије, као да улази у пресудну фазу. Уз већ дугогодишњу халабуку о иранском нуклеарном програму, који би требао да буде повод за дугонајављивану агресију на ову државу, медији под контролом циониста, широм света, већ недељама бомбардују људе пропагандним садржајима  који би требало да оправдају грубо мешање Сједињених Држава и њених савезника у унутрашње ствари још једне независне државе – Сиријске Арапске Републике. Наводна сиријска револуција (засада у покушају) у ствари представља побуну исламских екстремиста, финансираних од стране САД, Саудијске Арабије, Израела и других земаља заинтересованих за одржавање своје хегемоније, као и дестабилизацију једне земље чија територија стратешки и политички заузима најважније место у региону и чији се актуелни режим истиче доследном антиционистичком и антиглобалистичком политиком. Кључне савезнике, сиријска влада и председник Башар ал-Асад засада успешнио проналазе у Русији и Кини, које напокон показују значајну одлучност у спречавању америчке амбиције да поврати слику монополарног света из последње деценије протеклог века.

Србска Акција придружује се подршци сиријском народу од стране национал-револуционара широм Европе, јер таква острва политичке независности, која су изван домашаја ционистичких канџи, представљају подстицај пружању отпора планетарном мондијалистичком завојевачу. Такође, иако претежно муслиманска, Сирија је земља са значајном православном традицијом још од првих  векова по Рождеству Христовом, као и земља у којој се хришћанска мањина данас не сусреће са стандардним тешкоћама које по правилу постоје при суживоту са већинским муслиманским живљем.

Коначно, у борби за потчињавање Сирије светској закулиси, верно се огледа чињеница да су исламски екстремизам и амерички хегемонизам верни савезници увек када је то потребно. Уосталом, лицемерне маске америчког анти-исламизма и исламско-фундаменталистичког анти-американизма, падале су управо у Босни, на Косову и Метохији, као и у Чеченији, што указује на чињеницу о судбоносној улози србског и руског народа, који су својом борбом и својим страдањем својевремено постали светионик и путоказ свим слободољубивим појединцима и народима широм Европе и света.

Надамо се да ће наша два братска народа поново постати доследни таквој својој улози, и да ће духовним, националним и социјалним препородом засијати сјајем завета предака.