Стоп циганизацији Београда!

10. април 2012. / Коментар

Дан у коме је почињен још један цигански злочин, овога пута у Новом Саду, где је из чисте обести, свирепо и крвнички, ножем у срце убијен србски младић Срђан Мандић, праћен је и новим злоделом београдских власти, које наставак своје политике циганизације Србије овога пута спроводе у београдском насељу Ресник, у коме настоје да сместе групу с правом непожељних и незваних гостију, с обзиром да је реч о творцима највећег београдског ругла – картонског насеља у новобеоградском блоку 67. С обзиром да је спровођење овог злодела наишло на отпор локалног становништва, режимска полиција поново је показала своју полтронску љигавост и поново бездушно применила насиље против мирних грађана, наневши повреде десетинама људи.

Србска Акција подржава мештане Ресника, Падинске Скеле и свих других места широм Србије, чији житељи показују елементарну бригу за своје окружење и безбедност своје деце, не желећи да деле улице свог краја са групацијом која обилује припадницима склоним крађама, уништавању друштвене имовине, ширењу нечистоће и заразе, као и насиљу и разним видовима криминала. Проблем је свакако још већи ако се у обзир узме чињеница о крајње неоснованој и неправичној „позитивној дискриминацији“ циганске популације, од стране антисрбског режима, која често достиже ниво потпуног толерисања или благог кажњавања одређених врста преступништва, а при том случајеве у супротном смеру, који су узгред и много ређи, драконски кажњава. Ни један представник власти није се огласио да осуди нити раније циганске злочине, нити најновији злочин у Новом Саду, а познато је како су и овдашњи властодршци као и антисрбски медији реаговали пре нешто више од годину дана, на вест о наношењу лакших повреда једном циганском младићу у Трговачкој школи у Београду. Дакле, на снази су очигледни дупли стандарди и груба дискриминација према србском народу у његовој матичној држави.

Све то нас подсећа и на обавезивање марионетског антисрбског режима својим бриселским газдама, на увоз десетина хиљада припадника циганске популације протеране са Косова и Метохије од стране шиптарских уљеза. Тај чинилац политике владајуће анрисрбске булументе, само је делић мозаика који осликава тежину ситуације у којој се србски народ данас налази. Ипак, народно самоорганизовање и пружање отпора показују да жеља за слободом није сасвим замрла код данашњег србског човека, и да се кроз тмурне облаке данашњице и даље промаљају сунчеви зраци здраве народне стихије. Зраци који крепе веру у препород!