Срамно понижавање руских добровољаца као огледало издаје

28. април 2010. / Коментар

У традиционалним друштвима, хијерархијски идеал био је вредновање људи по врлини и способности. У складу са таквим вредновањем, највећу почаст уживали су они који су живели понашајући се као да ће сутрадан умрети. То су били подвижници, мученици и хероји. Обични људи су у њима проналазили путоказ и узор којем су стремили.

Такође, у традиционалним заједницама, добровољна одбрана отаџбине сматрана је нормом. Међутим, у данашњем времену етичког беспућа, кукавичлука, саможивости и сумарака сваког идеализма, такав подвиг заслужује да буде третиран управо као херојско и подвижничко дело.

Заиста, правда би била да сви часни добровољци из србских отаџбинских ратова током последње деценије протеклог века, буду под дужном пажњом и бригом власти, нарочито они који су у рату остали инвалиди и који су припадници братских и пријатељских народа.

Међутим, у данашњем времену свеопште издаје, сведоци смо срамног и понижавајућег односа «србских» власти према добровољцима из братске Русије који ономад нису хтели само да немо попсматрају како на њихову православну браћу поново кидишу бездушне хорде, већ су одлучили да се прихвате оружија и делатно помогну србском народу. Да ли таквом издајом «србске» власти желе да потврде своју еуроатлантску оријентацију и пљуну на руку братског руског народа, који нам данас у најмању руку није непријатељ, а чији су часни представници за Србство жртвовали све што су имали, а многи положили и свој земни живот?

Уместо да буду материјално обезбеђени, руски инвалиди у Републици Србској не само да немају елементарна права попут бесплатне лекарске неге и осигурања, већ им надлежне власти, неосновано и бахато, умањују степен инвалидитета, не би ли тако и смањиле своје новчане обавезе. Очигледно је «србским» властодршцима милије улагање у сопствене виле, станове и аутомобиле него ли пак помагање руским добровољцима који су унесрећени управо борећи се за слободу и опстанак србског народа.

Та целокупна бахатост, код сваког србског родољуба мора изазвати мучнину и згрожавање као и губитак илузија (ако су оне уопште код некога и постојале) о патриотском карактеру власти са обе стране Дрине.

Али оно што ми, србски родољуби, можемо, јесте да се солидаришемо са нашом руском браћом, да им помогнемо у мери у којој можемо и дигнемо свој глас против срамног поступања према њима.

Нека наш србски глас надјача издају и бездушну бахатост!

СРБСКА АКЦИЈА