Данашња Србија и годишњица крајишке голготе

04. август 2012. / Коментар

Док србски војници и даље гину од бомби НАТО злочинаца, а Срби из Црне Горе у својој земљи бивају јавно и некажњено шиканирани од стране сепаратистичких изрода, у србском престоном граду приводи се крају устоличавање новог режима од кога западни ментори засигурно очекују ништа мање поданичке покорности него од претходног. Оно што је прилично извесно јесте да, попут бившег, ни новоустановљени режим неће марити за србско национално достојанство, као ни за незавидну економску ситуацију многих србских породица које једва састављају крај са крајем. У светлу такве, наизглед корените, а суштински тек козметичке и персоналне режимске промене, дочекасмо полако али сигурно и седамнаесту годишњицу америчко-усташке злочиначке акције „Олуја“.

Тим поводом, од стране овдашњег новоизабраног министра иностраних послова, уследила је нова најава „обостраног повлачења“ тужби за геноцид између Србије и Хрватске, што свакако представља велику увреду за све србске жртве и својеврсну амнестију суседне геноцидне творевине, која је као држава насталa управо путем систематских злочина над Србима, уз окупацију Републике Србске Крајине. У сенци таквих испада, као и свих текућих партијско-кадровских прерасподела политичког колача у Србији, прогнани србски Крајишници по традицији молитвено обележавају страдање својих сународника, који су мучних августовских дана 1995. године пали као жртве антисрбских издајника и америчко-усташког агресора.

Придружујући се молитви напаћене браће, Србска Акција кроз своје активности током претходних дана и недеља, као и акцијом које ће тек уследити наредних дана, наставља борбу за истину о србским жртвама и истину о западним србским земљама. Упркос наметнутим издајничко-пацифистичким шаблонима, по којима је скоро забрањено чак и мислити о промени постојећих неправедних граница (осим уколико то није на штету Србије), позивамо све родољубиве Србе да се укључе у борбу за обнову и снажење свести о западним србским завичајима и границама, пре свега међу долазећим генерацијама србске омладине. Јер борба за истину о србским жртвама, као и борба за јединствену, национално слободну и социјално праведну србску државу, јесте дужност нас србских родољуба. Дужност коју ћемо у своје време – уз помоћ Божију, ако је заслужимо – извршити и испунити завет предака!