Ћорсокак евроунијатског политикантства

29. септембар 2012. / Коментар

Најновији понижавајући захтеви Европске уније, који су недавно у Немачкој саопштени представницима „србског“ новог полтронског режима, засигурно представљају припрему за потпуно скидање маске са очигледних амбиција Брисела да се Београд у потпуности и званично одрекне своје окупиране јужне покрајине. Очито је да званични Вашингтон, Брисел и Берлин наговештавају да више не желе ни да глуме да Србију доживљавају као суверену државу, већ све јасније стављају до знања да је њен колонијални статус једина прихватљива опција.

Између осталих понижавајућих захтева са немачког списка, од Србије се тражи и да са шиптарским узурпаторима закључи „уговор о добросуседским односима“, чији би циљ требао да буде обавезивање Србије да неће блокирати улазак лажне државе Косово у међународне институције.  Ништа мање срамно од оваквих порука евроунијатских курира из Немачке, није ни држање нових власти у Београду, које одбијају да осуде овај ултиматум. Таквим држањем, и избегавањем изјашњавања о захтевима из Берлина, нови властодржци се у потпуности надовезују на политику претходне Владе која је истрајавала на издајничком путу постепеног и фактичког признавања лажне државе на територији јужне србске покрајине. Оно што је сигурно, то је да је утопистичка фраза о политици и „Косово и ЕУ“ на издисају и да се вишегодишње позивање на ову мантру у потпуности показало као политикантско обмањивање народа.

Уместо да су Европску унију разобличили као антихришћаску и антинационалну илузију слободе, са свим њеним „чарима“ попут дужничког ропства, инвазије афричких и азијских имиграната, педерских парада или генетски модификоване хране, овдашњи лицемерни и лажљиви заговорници ЕУ ропства упорно су испирали мозак народу, приказујући ову злокобну творевину као некакав рај на земљи, у коме се тобож крију решења за све проблеме данашњице. Дакле, уместо да су отворено презрели злокобно кукавичје јаје ЕУ-интеграција, овдашњи антисрбски политиканти су чинили мноштво уступака својим евроатлантским менторима, а све под изговором напредовања у интеграционим процесима. Један од таквих уступака јесте и систематско понижавање и уништавање Војске Србије, која је последњих месеци и година била поприште великих трагедија, а које су очигледна последица неодговорности и бахатости прозападних власти. Исте оне бахатости која зарад профита не преза ни од скрнављења светих места, што се огледа на примеру велике светиње ваљевског краја - Архангелове Грачанице, којој је намењен сурови план „измештања“ и потапања.

Ипак, владајући вредносни суноврат и саможивост, који већ предуго помрачују нашу србску земљу, бивају повремено узбуркани светлим и узвишеним примерима жртве за ближњег. Примерима који утолико више сијају, узимајући у обзир тамну позадину данашњег кукавног Србства пригашеног. Такав пример управо је храбри пилот - мајор Горан Савић, који је жртвовао свој живот не би ли спасио туђе животе, оставши у неисправној летелици која је падала на насеље, све док није обезбедио да њен пад буде што безбеднији по окружење. Овим херојским подвигом, мајор Савић показао се достојним наследником славних србских витезова из прошлости, који су пали бранећи свој род.  А таква борба и данас траје, и завет је свих истинских синова нације. Њени зраци који парају тмурне облаке данашњице, непоколебљиво буде веру у бољу сутрашњицу, односно веру у будућу ослобођену и препорођену Србију!