Љубав која побеђује смрт

20. новембар 2012. / Коментар

У ово наше мрачно доба, које обележавају материјализам, себичност и најнижи људски пориви, заискре понекад усамљени примери племенитости, љубави и јунаштва. У тим ретким тренуцима дивљења и поноса, данашње генерације Срба могу да схвате колико су заправо несрећне зато што су напустиле идеале и вредности својих честитих и славних предака. Вредности које су не тако давно представљале законе личног и друштвеног живота. Тако је, пре неколико недеља, у тами србског беспућа и моралног суноврата снажно засијао пример једне мајке, несвакидашњи случај који показује колико је љубав према потомству јача од смрти.

Наиме, пре извесног времена многи медији су објавили причу о Јелени Трикић, храброј мајци из Дрвара, чија је жеља била да се породи упркос тешкој болести. Јелена је одбила хемотерапију и жртвовала себе да би добила сина Николу. Подаривши тако живот своме детету, изгубила је битку за сопствени живот. Уснула је у Господу 18. новембра 2012. Какав пример христолике љубави и жртве којом се задобија вечни живот у Царству Христовом!

Србски народ полако али сигурно нестаје, и то понајвише својом кривицом. Бела куга пустоши србске градове и села, јер је данас највећи србски грех – грех чедоморства. Годинама уназад број извршених абортуса премашује број рођене деце. Народ који на такав начин убија сопствену будућност и не заслужује бољу судбину од оне коју последњих година и деценија доживљавају Срби. Последњи је тренутак да се пробудимо, јер се као народ налазимо пред коначним избором: бирамо живот и напредак или нестајање и смрт. Србска Акција се стога придружује захтеву да се дан Јеленине смрти у Републици Србској, али и у Републици Србији, прогласи даном мајки. Неопходно је да успомена на Јелену Трикић, која је већ добила надимак „мајка храброст“, заувек живи у нашем народу и буде му сталан подсетник да је мајчинство светиња и смисао живота сваке жене.