„Празнична“ еуфорија и србска традиција

30. децембар 2012. / Коментар

Док ће се многи Срби за дочек Нове године преждеравати печењем, опијати се и лумповати, православни Срби ће постити, држећи се завета Светог Саве, што су радили и наши Стари, све док у ову напаћену земљу нису дошли Титови „ослободиоци“, који су донели нове законе и нове празнике. У најлуђој ноћи, србска сиротиња ће, да би се показала, трошити свој муком стечени новац, било спремајући свечану вечеру за кућни провод, било одлазећи у ресторане и хотеле. За то време, искрено ће моћи да се веселе само они који су претходних година били: посланици, министри, партијски функционери или челници тзв. „невладиних“ организација, које финансирају они који су нас 1999. године бомбардовали.

Мало је народа склоних да прихватају туђе обичаје, стилове, веровања и традицију, у мери у којој то чини србски народ. Да ли због помодарства или непрестане медијске пропаганде, србски народ све више запоставља сопствену традицију и културу.

У последње време, бутици одеће и пијачне тезге биле су преплављене одевним предметима који на себи имају америчку заставу. Нажалост, велики део србске омладине прихватио је ово као модни тренд, па се месецима србским улицама „вијорила“ застава под којом су, не тако давно, над нашим народом почињени стравични злочини. Подсетимо само да су 1999. године, у име „људских права и демократије“, амерички авиони бомбардовали Србију, усмртивши око 2.500 наших сународника, од којих су 89 били деца.

Осим бомбама са осиромашеним уранијумом, Америка нас бомбардује и својом културом и својим изопаченим начином живота. Осим што се облаче у одећу са америчком заставом, многи данашњи Срби са задовољством пију америчку „Кока-колу“, хране се у америчком „Мекдоналдсу“, гледају искључиво америчке филмове или се угледају на америчке музичаре и спортисте. Ова свеопшта американизација део је процеса глобализације – затирања националног идентитета и државног суверенитета, не само србског већ и других народа. Срби се на тај начин удаљавају од своје вере, традиције и својих предака, и постају још један безличан народ који је своју националну културу заменио потрошачком културом Новог доба. Људи код којих је преовладао потрошачки менталитет и материјализам, одлазак на свету Литургију замењују гледањем телевизије, здраву храну замењују „брзом“ храном, а породични живот – индивидуализмом и хедонизмом. А такав начин живота никоме није донео никакво добро!

Захваљујући пропаганди и помодарству, у Србији су одавно почели да се одомаћују лажни празници, који су у време комунистичког система готово потпуно потисли традиционалне празнике које је србски народ прослављао вековима. Један од таквих наопаких празника јесте тзв. календарска Нова година (по грегоријанском календару), коју су први међу православним народима почели да славе бољшевици када су окупирали Царску Русију. Ова заиста најлуђа ноћ, потпуно је помрачила празничну свест нашег народа, па је он и даље слави, не питајући се зашто и како. Свуда у хришћанском свету, и код православних и код римокатолика, прво долази Божић па Нова година. Међутим, Срби ће прославити и римокатоличку, као и православну Нову годину, која долази после православног Божића, што је по свему судећи јединствени пример у свету – две нове године и обе – славље! Кићење јелке на Западу обавља се за римокатолички Божић, а не за Нову годину. Док јелово дрво код римокатолика симболизује Богомладенца Христа (као и Бадњак код нас), јелка за Нову годину у Србији нема никаквог смисла. И док ће се многи Срби за дочек Нове године преждеравати печењем, опијати се и лумповати, православни Срби ће постити, држећи се завета Светог Саве, што су радили и наши Стари, све док у ову напаћену земљу нису дошли Титови „ослободиоци“, који су донели нове законе и нове празнике. У најлуђој ноћи, србска сиротиња ће, да би се показала, трошити свој муком стечени новац, било спремајући свечану вечеру за кућни провод, било одлазећи у ресторане и хотеле. За то време, искрено ће моћи да се веселе само они који су претходних година били: посланици, министри, партијски функционери или челници тзв. „невладиних“ организација, које финансирају они који су нас 1999. године бомбардовали.

Преко је потребно да се вратимо својој вери и традицији, јер ћемо једино тако као народ повратити своје достојанство и снагу. Крај децембра и прву недељу јануара Срби треба да проведу у молитви за опстанак нашег народа на Косову и Метохији, у братској помоћи сународницима и припреми за долазећи, истински празник – Божић.